Оно си што једеш

Још нерођена деца и одојчад мајки које уживају у брзој храни могу очекивати живот пун здравствених проблема. Те мајке ће својој деци уз хамбургер приуштити ризик од гојазности, срчаних болести и дијабетеса. Често се каже: оно си што једеш. А, у ствари, могло би бити истинито: оно си што је мајка појела – каже доктор Стефан Бојл.

Он је са тимом стручњака с британског краљевског ветеринарског колеџа истраживао утицај мајчине исхране на 150 тек рођених мишева, а резултати су, сматрају научници, примењиви и код људи.

Њихов закључак је био: жене које једу нездраву „џанк” храну за време трудноће могле би својој деци повећати ризик за развој неповратних здравствених проблема.

Научници су открили да би проблеми у одраслом добу могли бити проузроковани исхраном мајке, као и њеном дебљином, повишеним шећером и холестеролом.

Истраживање објављено у часопису „Психологија” показало је да, због утицаја на метаболизам потомака, исхрана мајке код мишева има утицаја и када потомци нису узимали нездраву храну.

Истраживачи су упоредили потомке женки мишева храњених током трудноће и дојења нездравом храном, попут чипса, крофни, колача и других слаткиша, с потомцима мишева који су јели здраву храну.

Потомци мајки које су добијале нездраву храну имали су повишене холестерол и триглицериде, што су познати фактори ризика за развој срчаних обољења.

Потомци су такође имали и повишене вредности глукозе и инсулина, што је повезано с дијабетесом типа два.

Истраживање је анализирало мишеве све до одраслог доба. Утврђено је да су мишеви чије су мајке добијале нездраву храну за време трудноће и дојења и у одраслом добу дебљи од мишева чије су се мајке здраво храниле.

Научници тврде да, упркос чињеници да је истраживање рађено на мишевима, откриће има импликације и на људе.

Људи деле бројне темељне биолошке механизме са мишевима, тако да постоји добар разлог да претпоставимо да се учинак који смо видели на мишевима може применити и на људима, изјавио је професор Нил Стикленд.

Он је додао да су резултати истраживања на мишевима у складу с епидемиолошким истраживањима која повезују дебљину деце с дебљином њихових родитеља.

Отуда је, кажу, исхрана мајке за време трудноће и дојења врло важна за дугорочно здравље детета.

Д. П.