Ono si što jedeš

Još nerođena deca i odojčad majki koje uživaju u brzoj hrani mogu očekivati život pun zdravstvenih problema. Te majke će svojoj deci uz hamburger priuštiti rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa. Često se kaže: ono si što jedeš. A, u stvari, moglo bi biti istinito: ono si što je majka pojela – kaže doktor Stefan Bojl.

On je sa timom stručnjaka s britanskog kraljevskog veterinarskog koledža istraživao uticaj majčine ishrane na 150 tek rođenih miševa, a rezultati su, smatraju naučnici, primenjivi i kod ljudi.

Njihov zaključak je bio: žene koje jedu nezdravu „džank” hranu za vreme trudnoće mogle bi svojoj deci povećati rizik za razvoj nepovratnih zdravstvenih problema.

Naučnici su otkrili da bi problemi u odraslom dobu mogli biti prouzrokovani ishranom majke, kao i njenom debljinom, povišenim šećerom i holesterolom.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Psihologija” pokazalo je da, zbog uticaja na metabolizam potomaka, ishrana majke kod miševa ima uticaja i kada potomci nisu uzimali nezdravu hranu.

Istraživači su uporedili potomke ženki miševa hranjenih tokom trudnoće i dojenja nezdravom hranom, poput čipsa, krofni, kolača i drugih slatkiša, s potomcima miševa koji su jeli zdravu hranu.

Potomci majki koje su dobijale nezdravu hranu imali su povišene holesterol i trigliceride, što su poznati faktori rizika za razvoj srčanih oboljenja.

Potomci su takođe imali i povišene vrednosti glukoze i insulina, što je povezano s dijabetesom tipa dva.

Istraživanje je analiziralo miševe sve do odraslog doba. Utvrđeno je da su miševi čije su majke dobijale nezdravu hranu za vreme trudnoće i dojenja i u odraslom dobu deblji od miševa čije su se majke zdravo hranile.

Naučnici tvrde da, uprkos činjenici da je istraživanje rađeno na miševima, otkriće ima implikacije i na ljude.

Ljudi dele brojne temeljne biološke mehanizme sa miševima, tako da postoji dobar razlog da pretpostavimo da se učinak koji smo videli na miševima može primeniti i na ljudima, izjavio je profesor Nil Stiklend.

On je dodao da su rezultati istraživanja na miševima u skladu s epidemiološkim istraživanjima koja povezuju debljinu dece s debljinom njihovih roditelja.

Otuda je, kažu, ishrana majke za vreme trudnoće i dojenja vrlo važna za dugoročno zdravlje deteta.

D. P.