Земљотрес не сме бити табу тема

Будва – Дуж Црногорског приморја честа тема су земљотреси. Повод је разорни потрес у граду Л’Аквила у централној Италији, и подсећање на 15. април када се навршава 30 година откако је јужни Јадран задесио катастрофални земљотрес, када је погинула 101 особа и уништен огроман број објеката, од Улциња до Игала и у залеђу Приморја.

– То никако не сме бити табу тема, нити приче о земљотресима представљају узнемиравање грађана како се то, нажалост, чује – каже Драгор Радуновић, пензионер који је у више наврата, као војни специјалиста, спасавао људе из рушевина од Славонског Брода, преко Скопља и Бањалуке до Црногорског приморја. – Извесно је да се ради о трусном подручју и стручњаци упозоравају на могуће нове потресе. Стога је едукација веома потребна, почев од основне школе па до факултета.

С овим се слаже и професор др Бранислав Главатовић, директор Сеизмолошког завода Црне Горе, стручњак с великим искуством у овој области. Није реч, каже он, ни о каквом „гледању у пасуљ”, призивању земљотреса и ширењу панике. Напротив.

– Када се „чизма” тресе, увек постоји опасност да и на нашим просторима задрма. Не можемо експлицитно предвидети када и где ће се то десити, али можемо очекивати земљотресе мање или веће јачине. Апенини и Динариди се приближавају једни другима и као реакција на померање и сударање тектонских плоча догађају се потреси. Хоће ли то бити сутра, за десет или сто година нажалост не може се предвидети. Но, са земљотресима треба знати живети, причати и малишанима о томе како раде Јапанци или Американци, на пример.

Професор Главатовић наводи пример „узајамног дрмања”. После земљотреса 1979. на Црногорском приморју затресло је у рејону Копаоника (6,1 Рихтерове скале), а у новембру у јужној Италији, када је потрес од 7,2 степена по Рихтеру однео 3.000 живота.

Да би се сигурније живело и те како могу помоћи пројектанти и грађевинари. Данас, наиме, постоје услови да се граде објекти који ће издржати и јаче потресе.

У Црној Гори, по речима др Срђана Јанковића, професора на Грађевинском факултету у Подгорици, постоји више правилника, стандарда и закони који се баве сеизмичким ризиком. Донети су после земљотреса из 1979. и доста су застарели. У развијеним земљама ти се прописи мењају сваких пет, шест година и у њима се примењују нова сазнања у тој области.

Но, нажалост, ни постојећи прописи се не поштују у пуној мери, па има објеката који почивају на „танким” ногама. На Приморју се интензивно градило последњих година, а није поштован пропис о висини и броју етажа, као ни о носећим стубовима и плочама.