Zemljotres ne sme biti tabu tema

Budva – Duž Crnogorskog primorja česta tema su zemljotresi. Povod je razorni potres u gradu L’Akvila u centralnoj Italiji, i podsećanje na 15. april kada se navršava 30 godina otkako je južni Jadran zadesio katastrofalni zemljotres, kada je poginula 101 osoba i uništen ogroman broj objekata, od Ulcinja do Igala i u zaleđu Primorja.

– To nikako ne sme biti tabu tema, niti priče o zemljotresima predstavljaju uznemiravanje građana kako se to, nažalost, čuje – kaže Dragor Radunović, penzioner koji je u više navrata, kao vojni specijalista, spasavao ljude iz ruševina od Slavonskog Broda, preko Skoplja i Banjaluke do Crnogorskog primorja. – Izvesno je da se radi o trusnom području i stručnjaci upozoravaju na moguće nove potrese. Stoga je edukacija veoma potrebna, počev od osnovne škole pa do fakulteta.

S ovim se slaže i profesor dr Branislav Glavatović, direktor Seizmološkog zavoda Crne Gore, stručnjak s velikim iskustvom u ovoj oblasti. Nije reč, kaže on, ni o kakvom „gledanju u pasulj”, prizivanju zemljotresa i širenju panike. Naprotiv.

– Kada se „čizma” trese, uvek postoji opasnost da i na našim prostorima zadrma. Ne možemo eksplicitno predvideti kada i gde će se to desiti, ali možemo očekivati zemljotrese manje ili veće jačine. Apenini i Dinaridi se približavaju jedni drugima i kao reakcija na pomeranje i sudaranje tektonskih ploča događaju se potresi. Hoće li to biti sutra, za deset ili sto godina nažalost ne može se predvideti. No, sa zemljotresima treba znati živeti, pričati i mališanima o tome kako rade Japanci ili Amerikanci, na primer.

Profesor Glavatović navodi primer „uzajamnog drmanja”. Posle zemljotresa 1979. na Crnogorskom primorju zatreslo je u rejonu Kopaonika (6,1 Rihterove skale), a u novembru u južnoj Italiji, kada je potres od 7,2 stepena po Rihteru odneo 3.000 života.

Da bi se sigurnije živelo i te kako mogu pomoći projektanti i građevinari. Danas, naime, postoje uslovi da se grade objekti koji će izdržati i jače potrese.

U Crnoj Gori, po rečima dr Srđana Jankovića, profesora na Građevinskom fakultetu u Podgorici, postoji više pravilnika, standarda i zakoni koji se bave seizmičkim rizikom. Doneti su posle zemljotresa iz 1979. i dosta su zastareli. U razvijenim zemljama ti se propisi menjaju svakih pet, šest godina i u njima se primenjuju nova saznanja u toj oblasti.

No, nažalost, ni postojeći propisi se ne poštuju u punoj meri, pa ima objekata koji počivaju na „tankim” nogama. Na Primorju se intenzivno gradilo poslednjih godina, a nije poštovan propis o visini i broju etaža, kao ni o nosećim stubovima i pločama.