ЕПС не одустаје од поскупљења струје

Електропривреда Србије не одустаје од захтева да електрична енергија до краја године поскупи осам одсто. Када прође први талас економске кризе, због које Влада Србије није кориговала цену струје 1. априла, може се очекивати да електрична енергија крајем године поскупи осам одсто, изјавио је Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а.

Он каже да је планирано да национална електроенергетска компанија ове године оствари приход у износу од 146 милијарди динара. Међутим, због априлског одустајања од повећања цене киловат-сата, у касу ће се слити осам милијарди динара мање.

– Због тога морамо да редукујемо планове за инвестиције, ремонте и текуће одржавање енергетских постројења. Направићемо селекцију приоритета и одредити који пројекти треба да буду реализовани – каже Марковић.

Иако извештај о пословању за прошлу годину није завршен, према досадашњим прорачунима ЕПС је 2008. године забележио губитак од 9,5 милијарди динара. Мањак у каси неће ићи на терет грађана, већ ће га надокнадити ЕПС, уверава Марковић.

На јучерашњем брифингу за новинаре могло се чути да је нацртом бизнис-плана ЕПС-а предвиђено да за инвестиције до 2015. године буде утрошено девет милијарди евра. Од тога би 3,5 милијарди било из средстава ЕПС-а док би остатак стигао од кредита и страних компанија.

– На тендер за куповину 18 одсто акција ЕПЦГ, осим ЕПС-а пријавиле су се још четири компаније. Заинтересовани смо за овај посао, јер мислимо да је у то у интересу ЕПС-а и Србије. Суштина није проценат учешћа у власништву, већ чињеница да онај ко победи на конкурсу добија уговор о управљању електроенергетским системом Црне Горе – истиче Марковић.

Он напомиње да отпуштања радника у условима кризе неће бити, нарочито не без адекватног социјалног програма. У односу на сличне електроенергетске компаније, Марковић каже да ЕПС има „велики вишак запослених”.

– Отпуштање се најчешће везује за приватизацију, али то није увек тако. У Мађарској, која је приватизовала део своје електропривреде, нови власник није отпустио ниједног радника – рекао је Марковић.

Укупна потраживања ЕПС-а због неплаћене електричне енергије износе 49 милијарди динара, од чега домаћинства дугују 28 милијарди, а привреда 21 милијарду динара. Занимљиво је да готово половина дуга „отпада” на мали број предузећа и грађана.

– Појединачно највећи дужник међу предузећима је Рударско-топионичарски басен „Бор”, са 4,6 милијарди динара, следе Железнице Србије са 1,45 милијарди динара и „Зорка енергетика” са 700 милиона динара. ЕПС дугује 15 милијарди динара, највише Електромрежи Србије за транзит електричне енергије од електрана до дистрибуција – рекао је Марковић.

На питање колико је због кризе смањена наплата електричне енергије, Марковић одговара да је тешко прецизно одговорити. Он је напоменуо да је у првом кварталу ове године забележен пад наплате струје у односу на исти период прошле године за три одсто.

Он тврди да је због добре хидролошке ситуације прошле године увезено 628 гигават-часова електричне енергије, што је тек 58 одсто планираног и то по просечној цени од 65 евра по мегават-сату. Прошле године ЕПС је извезао 186 гигават-сати и то по цени од 84 евра за мегават-сат.

– Од почетка године ЕПС је извезао око 106 гигават-часова електричне енергије, од чега у прва три месеца 76 гигават-сати по цени од 52,16 евра, а у априлу око 30 гигавата по цени од 40 евра – закључио је Драгомир Марковић.

Д. Спаловић

--------------------------------------------

Плату још нисам добио

Директор ЕПС-а каже да од када је постављен на то место није добио ниједну плату и да не зна колико је предвиђено да прима месечно.

– У новинама сам читао да ми је плата виша од 300.000 динара, па су ми смањили доходак на око 180.000 динара. Не знам колико ћу добити, али ако то буде јавност интересовало, обавестићу је – рекао је Марковић.

-------------------------------------------

Капацитет за реформе

Да би ЕПС био успешан као рецимо ЧЕЗ, потребно је да протера политику из предузећа. Марковић сматра да, за сада, још нема спремности да се с тим процесом започне. Као први корак, биће ускоро расписан конкурс за неке руководеће кадрове у ЕПС-у, док је за директора за људске ресурсе у Дирекцији ЕПС-а већ отворен.

– То је дуготрајан процес и најтеже га је покренути. Постоји још једна категорија, а то је капацитет за промене. Он је код нас релативно низак, јер смо као систем прилично инертни, тешко нас је покренути, мада нас је тешко и уништити. ЧЕЗ је са променама почео 1990. године, да би постао име тек после 2000. године – истиче Марковић.