Америка одшкринула врата према Куби

Од нашег дописника 
Вашингтон, 14. априла – Вашингтон би морао да крене много даље од почетног корака ако жели да најзад испроба нешто што до сада никада није практиковано: да своју политику према Куби утемељи на реалним основама, поручује данашњи уводник „Вашингтон поста” поводом одлуке Обамине администрације да Америка најзад „одшкрине” врата према изолованом острву.

Пред пут на свеамерички самит у Тринидад и Тобаго, где га чека 34 шефа држава из америчког региона, Обама је одлучио да ублажи поједине рестрикције из пакета санкција који већ пола века блокирају односе између два суседа са идеолошки супротним уређењима. Америчким Кубанцима биће од сада дозвољено да чешће путују у своју првобитну домовину, да тамо троше више својих тешко зарађених долара, да родбини шаљу више новца и разноврснијих поклона из „обећане земље”. Америчке компаније за телекомуникацију моћи ће да да примају уплатнице за употребу мобилних телефона и ТВ програма на комунистичком острву.

Обичним америчким туристима није, међутим, још дозвољено да испробају последње „забрањено воће” на свету, иако је у току конгресна иницијатива да се и та забрана, као тековина хладноратовских мера, укине. Нису ретки ни они који се залажу за потпуно укидање трговинског ембарга који ни „за педаљ” није померио браћу Кастро у одлуци да на Куби одрже једнопартијски комунистички режим. Напротив, многи доказују да их је амерички ембарго само учврстио на власти и пружио им одличан изговор пред народом за многе економске невоље, несташице и немаштину.

Они који апелују да санкције остану на снази, и чак очекују даће оне (после пола века) баш сада бацити Кастра на колена, мора да су пили сувише кубанског „мохита” (коктел прављен са кубанским румом). Јер како у престоничком листу додаје Јуџин Робинсон, у домену је фантастике замисао да ће Америка изгубити свог најбољег коња за трку кад скине блокаду са Кубе. „Људи моји, ми тог коња немамо”, узвикује коментатор. „Да смога имали, ваљда би се за пет деценија, уз помоћ њега, нешто бар за милиметар покренуло у правцу демократије.”

Са своје стране Фидел Кастро, бивши председник, који је због болести уступио кормило државе свом млађем брату Раулу, муњевито је у оквиру своје редовне колумне у званичном листу „Гранма” поздравио Обамин потез, али је зажалио што окончање ембарга у овом тренутку није у плану. Куба је одолевала и одолеваће и даље, тврди оболели вођа револуције. Никада никоме неће испружити руку да би добила милостињу.

У тексту под насловом „О блокади ни речи”, прокламује се да ће „наше острво наставити да напредује, сарађујући са братским народима Латинске Америке, Кариба, са свеамеричким самитом или без њега, са Обамомили без њега на месту председника САД, било да је на челу САД мушкарац, жена, белац или црнац”. У најновијим „Размишљањима вашег друга”, Фидел додаје да су санкције благо речено најсуровије мере према једном народу, а да је прави израз за њих у ствари геноцид.

Све чартер компаније у међувремену су већ пребукиране, због најаве да ће ускоро можда сви Американци моћи да летују на карипском острву у најближем суседству. 

Конгресмени на Капитол хилу очекују да ће талас Американаца, кад запљусне обале изолованог острва, допринети демократизацији Кубе. Аналитичари из Мајамија, епицентра антикастровске емиграције, не слажу се са овим вашингтонским виђењем.

Никада у историји туризам није свргнуо ниједан тоталитарни режим, каже Џејмс Кајсон, некадашњи шеф америчке интересне мисије у Хавани, који сада предводи вашингтонски Центар за слободну Кубу. Ниједна студија о Источној Европи, или о бившем Совјетском Савезу, крај комунизма не повезује са туризмом, додаје Кејсон.

Страни туристи на Куби одседају у изолованим хотелима и немају никаквог контакта са кубанским народом, наглашава „Мајами хералд”. Од сто три хотела са четири или пет звездица на Куби, 67одсто их је лоцирано у Варадеру, Кају или Кокоу, а само двадесетак је у Хавани.

Туристи, како оцењује уводничар листа, одлазе на Кубу само ради „сунца, песме и секса”.

На другој обали, у Хавани, такође се са опрезом разговара о најављеном америчком цунамију. После три прошлогодишња урагана, приход од туризма је неопходан за очување револуционарних тековина, али нико не жели да овај феномен уз отопљавање односа између Вашингтона и Хаване   „поприми неконтролисане размере” (како одају поједини европски дипломатски извори за мадридски „Паис”).

По неколиким студијама кубанских истраживача, прве године би се на летовање у карипски комшилук упутило око милион Американаца, док би у следеће две-три године тај број нарастао на три милиона.

У овом тренутку туристима на Куби нуди се 46.500 соба, а половином смештајних капацитета управља тринаест страних хотелских ланаца. Просечна хотелска попуњеност је 60 одсто. Ако стигну Американци, неће бити проблема, јер упркос кризи на Куби ничу нови туристички објекти.