Amerika odškrinula vrata prema Kubi

Od našeg dopisnika 
Vašington, 14. aprila – Vašington bi morao da krene mnogo dalje od početnog koraka ako želi da najzad isproba nešto što do sada nikada nije praktikovano: da svoju politiku prema Kubi utemelji na realnim osnovama, poručuje današnji uvodnik „Vašington posta” povodom odluke Obamine administracije da Amerika najzad „odškrine” vrata prema izolovanom ostrvu.

Pred put na sveamerički samit u Trinidad i Tobago, gde ga čeka 34 šefa država iz američkog regiona, Obama je odlučio da ublaži pojedine restrikcije iz paketa sankcija koji već pola veka blokiraju odnose između dva suseda sa ideološki suprotnim uređenjima. Američkim Kubancima biće od sada dozvoljeno da češće putuju u svoju prvobitnu domovinu, da tamo troše više svojih teško zarađenih dolara, da rodbini šalju više novca i raznovrsnijih poklona iz „obećane zemlje”. Američke kompanije za telekomunikaciju moći će da da primaju uplatnice za upotrebu mobilnih telefona i TV programa na komunističkom ostrvu.

Običnim američkim turistima nije, međutim, još dozvoljeno da isprobaju poslednje „zabranjeno voće” na svetu, iako je u toku kongresna inicijativa da se i ta zabrana, kao tekovina hladnoratovskih mera, ukine. Nisu retki ni oni koji se zalažu za potpuno ukidanje trgovinskog embarga koji ni „za pedalj” nije pomerio braću Kastro u odluci da na Kubi održe jednopartijski komunistički režim. Naprotiv, mnogi dokazuju da ih je američki embargo samo učvrstio na vlasti i pružio im odličan izgovor pred narodom za mnoge ekonomske nevolje, nestašice i nemaštinu.

Oni koji apeluju da sankcije ostanu na snazi, i čak očekuju daće one (posle pola veka) baš sada baciti Kastra na kolena, mora da su pili suviše kubanskog „mohita” (koktel pravljen sa kubanskim rumom). Jer kako u prestoničkom listu dodaje Judžin Robinson, u domenu je fantastike zamisao da će Amerika izgubiti svog najboljeg konja za trku kad skine blokadu sa Kube. „Ljudi moji, mi tog konja nemamo”, uzvikuje komentator. „Da smoga imali, valjda bi se za pet decenija, uz pomoć njega, nešto bar za milimetar pokrenulo u pravcu demokratije.”

Sa svoje strane Fidel Kastro, bivši predsednik, koji je zbog bolesti ustupio kormilo države svom mlađem bratu Raulu, munjevito je u okviru svoje redovne kolumne u zvaničnom listu „Granma” pozdravio Obamin potez, ali je zažalio što okončanje embarga u ovom trenutku nije u planu. Kuba je odolevala i odolevaće i dalje, tvrdi oboleli vođa revolucije. Nikada nikome neće ispružiti ruku da bi dobila milostinju.

U tekstu pod naslovom „O blokadi ni reči”, proklamuje se da će „naše ostrvo nastaviti da napreduje, sarađujući sa bratskim narodima Latinske Amerike, Kariba, sa sveameričkim samitom ili bez njega, sa Obamomili bez njega na mestu predsednika SAD, bilo da je na čelu SAD muškarac, žena, belac ili crnac”. U najnovijim „Razmišljanjima vašeg druga”, Fidel dodaje da su sankcije blago rečeno najsurovije mere prema jednom narodu, a da je pravi izraz za njih u stvari genocid.

Sve čarter kompanije u međuvremenu su već prebukirane, zbog najave da će uskoro možda svi Amerikanci moći da letuju na karipskom ostrvu u najbližem susedstvu. 

Kongresmeni na Kapitol hilu očekuju da će talas Amerikanaca, kad zapljusne obale izolovanog ostrva, doprineti demokratizaciji Kube. Analitičari iz Majamija, epicentra antikastrovske emigracije, ne slažu se sa ovim vašingtonskim viđenjem.

Nikada u istoriji turizam nije svrgnuo nijedan totalitarni režim, kaže Džejms Kajson, nekadašnji šef američke interesne misije u Havani, koji sada predvodi vašingtonski Centar za slobodnu Kubu. Nijedna studija o Istočnoj Evropi, ili o bivšem Sovjetskom Savezu, kraj komunizma ne povezuje sa turizmom, dodaje Kejson.

Strani turisti na Kubi odsedaju u izolovanim hotelima i nemaju nikakvog kontakta sa kubanskim narodom, naglašava „Majami herald”. Od sto tri hotela sa četiri ili pet zvezdica na Kubi, 67odsto ih je locirano u Varaderu, Kaju ili Kokou, a samo dvadesetak je u Havani.

Turisti, kako ocenjuje uvodničar lista, odlaze na Kubu samo radi „sunca, pesme i seksa”.

Na drugoj obali, u Havani, takođe se sa oprezom razgovara o najavljenom američkom cunamiju. Posle tri prošlogodišnja uragana, prihod od turizma je neophodan za očuvanje revolucionarnih tekovina, ali niko ne želi da ovaj fenomen uz otopljavanje odnosa između Vašingtona i Havane   „poprimi nekontrolisane razmere” (kako odaju pojedini evropski diplomatski izvori za madridski „Pais”).

Po nekolikim studijama kubanskih istraživača, prve godine bi se na letovanje u karipski komšiluk uputilo oko milion Amerikanaca, dok bi u sledeće dve-tri godine taj broj narastao na tri miliona.

U ovom trenutku turistima na Kubi nudi se 46.500 soba, a polovinom smeštajnih kapaciteta upravlja trinaest stranih hotelskih lanaca. Prosečna hotelska popunjenost je 60 odsto. Ako stignu Amerikanci, neće biti problema, jer uprkos krizi na Kubi niču novi turistički objekti.