Свако може да буде апотекар

Апотеке у Србији и даље могу да отварају камионџије, хармоникаши, али и људи који апсолутно немају никакве везе с медицином или фармацијом. Довољно је што су имали новац да покрену апотекарски бизнис, а онда није необично да се у апотеци не понашају етички, већ комерцијално: свако је спреман да увезе све што може да пласира уз добру рекламу, при чему ће прећутати грађанима да неки препарат који желе да купе има нежељена дејства или да нема доказану ефикасност.

Ово је тек једна од последица непостојања закона о апотекама на коју је у изјави за „Политику” јуче указала директорка Фармацеутске коморе Србије, Злата Жувела, приликом сусрета са новинарима посвећеног Другој међународној конференцији „Маркетинг у фармацији”. Овај тродневни скуп одржава се у Суботици, од 23. до 25 априла.

– Још 2005. године позвали су нас из Министарства здравља да дамо предлог закона о апотекама. То смо урадили, али он је још у нечијој фиоци. Овај закон, иначе, има чак и тако мала држава као што је Република Српска. Нама је хитно неопходан да би се коначно увео ред у отварање апотека, јер то се сада ради без било икаквог реда и умрежавања. Само закон може да одреди ко може да буде власник апотеке, ко извршилац услуга, шта треба да садржи минимална систематизација послова у једној апотеци, да постоји уравнотежени географски распоред апотека – објашњава Жувела.

Како је најавила Сузана Миљковић, координатор конференције, једна од главних порука са скупа биће да фармацеут мора да се понаша етички, а не да буде комерцијалиста. Она је истакла да фармацеут треба пацијентима да пружи основне информације чиме би се растеретили лекари у домовима здравља. Савет о сваком леку мора бити тачан, објективан, јасан, прецизан и одговарајући, а при том су врло важни стручност и љубазност.

Директорка Фармацеутске коморе Србије наводи да у овом часу лиценце за рад, односно дозволу за самостални рад има 3.125 фармацеута. Са 1.776 издатих лиценци бројнија је државна служба. Жувела је додала да је у поступку још око 4.000 захтева за издавање лиценци. Међутим, ова статистика открива да у многим апотекама лекове грађанима не издају они који једино то смеју да раде – стручна лица, фармацеути са лиценцом.

– Ко хоће поштено да ради са 12 одсто марже нема шансе да има приватну апотеку, то кажем отворено, без страха од одговорности за изговорено. Апотекарски сектор функционише на 12 одсто марже, бонуси који се добијају евентуално од произвођача и добављача су минимални и многи немају економску рачуницу да би плаћали простор, држави порез и ПДВ, да би имали легалне производе… У апотекарство у Србији се мора увести ред, а то ће се постићи и увођењем равноправности државног и приватног сектора, да се лек са позитивне листе на рецепт може добити у свакој апотеци која се налази под контролом државе. Закон сада Заводу за осигурање оставља могућност да се лекови са позитивне листе издају само у државним апотекама. Знамо да су средства Фонда ограничена, али тек равноправан приступ омогућио би здраву конкуренцију и чист терен – сматра Жувела.