Svako može da bude apotekar

Apoteke u Srbiji i dalje mogu da otvaraju kamiondžije, harmonikaši, ali i ljudi koji apsolutno nemaju nikakve veze s medicinom ili farmacijom. Dovoljno je što su imali novac da pokrenu apotekarski biznis, a onda nije neobično da se u apoteci ne ponašaju etički, već komercijalno: svako je spreman da uveze sve što može da plasira uz dobru reklamu, pri čemu će prećutati građanima da neki preparat koji žele da kupe ima neželjena dejstva ili da nema dokazanu efikasnost.

Ovo je tek jedna od posledica nepostojanja zakona o apotekama na koju je u izjavi za „Politiku” juče ukazala direktorka Farmaceutske komore Srbije, Zlata Žuvela, prilikom susreta sa novinarima posvećenog Drugoj međunarodnoj konferenciji „Marketing u farmaciji”. Ovaj trodnevni skup održava se u Subotici, od 23. do 25 aprila.

– Još 2005. godine pozvali su nas iz Ministarstva zdravlja da damo predlog zakona o apotekama. To smo uradili, ali on je još u nečijoj fioci. Ovaj zakon, inače, ima čak i tako mala država kao što je Republika Srpska. Nama je hitno neophodan da bi se konačno uveo red u otvaranje apoteka, jer to se sada radi bez bilo ikakvog reda i umrežavanja. Samo zakon može da odredi ko može da bude vlasnik apoteke, ko izvršilac usluga, šta treba da sadrži minimalna sistematizacija poslova u jednoj apoteci, da postoji uravnoteženi geografski raspored apoteka – objašnjava Žuvela.

Kako je najavila Suzana Miljković, koordinator konferencije, jedna od glavnih poruka sa skupa biće da farmaceut mora da se ponaša etički, a ne da bude komercijalista. Ona je istakla da farmaceut treba pacijentima da pruži osnovne informacije čime bi se rasteretili lekari u domovima zdravlja. Savet o svakom leku mora biti tačan, objektivan, jasan, precizan i odgovarajući, a pri tom su vrlo važni stručnost i ljubaznost.

Direktorka Farmaceutske komore Srbije navodi da u ovom času licence za rad, odnosno dozvolu za samostalni rad ima 3.125 farmaceuta. Sa 1.776 izdatih licenci brojnija je državna služba. Žuvela je dodala da je u postupku još oko 4.000 zahteva za izdavanje licenci. Međutim, ova statistika otkriva da u mnogim apotekama lekove građanima ne izdaju oni koji jedino to smeju da rade – stručna lica, farmaceuti sa licencom.

– Ko hoće pošteno da radi sa 12 odsto marže nema šanse da ima privatnu apoteku, to kažem otvoreno, bez straha od odgovornosti za izgovoreno. Apotekarski sektor funkcioniše na 12 odsto marže, bonusi koji se dobijaju eventualno od proizvođača i dobavljača su minimalni i mnogi nemaju ekonomsku računicu da bi plaćali prostor, državi porez i PDV, da bi imali legalne proizvode… U apotekarstvo u Srbiji se mora uvesti red, a to će se postići i uvođenjem ravnopravnosti državnog i privatnog sektora, da se lek sa pozitivne liste na recept može dobiti u svakoj apoteci koja se nalazi pod kontrolom države. Zakon sada Zavodu za osiguranje ostavlja mogućnost da se lekovi sa pozitivne liste izdaju samo u državnim apotekama. Znamo da su sredstva Fonda ograničena, ali tek ravnopravan pristup omogućio bi zdravu konkurenciju i čist teren – smatra Žuvela.