Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рехабилитован Андрија Хебранг

Рехабилитован Андрија Хебранг
Андрија Хебранг

Судско веће Окружног суда у Београду, којем је председавала Слађана Бојовић, рехабилитовало је Андрију Хебранга, високог политичког званичника Хрватске и Југославије током и после Другог светског рата. Овакву одлуку суд је донео уз образложење да је Хебранг био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога.

Према наводима судских списа, Хебранг је ухапшен у Београду 18. маја 1948. године. Против њега је вођена истрага у затвору Удбе за Југославију, а, према службеној верзији, извршио је самоубиство у истражном затвору 11. јуна 1949. У судским списима се наводи и да су Хебрангов погреб обавиле непознате особе, без присуства породице, као и да место на којем је сахрањен никада није откривено. У решењу суда је наведено и да је Хебранг био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога.

Андрија Хебранг је рођен 22. октобра 1899. године у Бачевцу код Вировитице. Члан Социјалистичке радничке партије Југославије постао је у Осијеку 1919, а у новембру 1929. осуђен је на казну затвора од 12 година и два месеца. На слободу је изашао 15. фебруара 1941.

Сада рехабилитованог Хебранга усташе су ухапсиле 1942. године. Том приликом, Хебранг је пружио оружани отпор и тешко је рањен у главу. У близини Окучана 23. септембра размењен је за усташке дужноснике Мирка Вутуца и Карла Вагнера.

У току рата био је секретар Централног комитета Комунистичке партије Хрватске и члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије.

После рата био је повереник индустрије и трговине Националног комитета ослобођења Југославије, председник Привредног савета НКОЈ, председник Савезне планске комисије, а у новој влади Федеративне Народне Републике Југославије од 1946. године поново је именован за министра индустрије, председник Привредног савета и Савезне планске комисије. С тих функција смењен је 8. јануара 1948. године, када је постављен за министра лаке индустрије.

Почетком маја 1948. године из куће у тадашњој Румунској улици 56 (данашња Ужичка) одведен је на саслушање пред партијском комисијом. Истог дана ухапшен је и одведен у београдски затвора Главњача где је против њега истрагу водио официр Удбе Милорад Милатовић.

У току истраге стављало му се на терет да је као усташки шпијун проказивао загребачке комунистичке илегалце у усташком затвору. Истрага службено никада није завршена, а све оптужбе су лажне, исконструисане и монтиране без иједног доказа, чак и индиције.

„Реч је о класичном политичком и идеолошком обрачуну са човеком кога је требало елиминисати из политике, са слободе и на крају из живота. Хебранг никада није изашао из Главњаче”, наводи се у решењу Окружног суда.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.