Држава преко дугова „купује” предузећа

На сутрашњој седници владе пред министрима ће се наћи документ који би требало да помогне распетљавању врзиног дужничког кола у које су се последњих неколико месеци уплели учесници у српској привреди. Према речима Небојше Ћирића, државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја, одлуком о спровођењу такозване конверзије, односно пребијању дугова приватизованих и државних предузећа требало би нарасле дугове претворити у капитал.

– То практично значи да ће држава ући у власничку структуру приватизованих и државних предузећа и тако им омогућити да преживе последице неликвидности настале услед светске финансијске кризе. На овај начин ми бришемо те обавезе, дугови постају део капитала и предузећа могу да наставе неометано да раде и да живе – објашњава Ћирић и додаје да већ од понедељка очекује захтеве представника предузећа за конверзију дугова.

Према његовим речима, кад ова одлука „прође” владу основаће се међуресорска радна група, коју ће чинити представници министарстава економије, финансија, рада и социјалне политике, али и надлежних из Пореске управе, Агенције за приватизацију, Фонда пензионог и инвалидског осигурања и Републичког завода за здравствено осигурање.

– У овој групи наћи ће се и представници државних предузећа. На пример, ако нека приватна фирма има дуг према „Србијагасу”, логично је да ће учешће у одлучивању узети и представник тог предузећа. Предвиђено је да иницијатива за конверзију дуговања дође од предузећа и битно је рећи да је све засновано на принципу добровољности, што значи да предузећа која сматрају да могу уредно да сервисирају своје дугове не морају да траже државну помоћ. С друге стране, то не значи да ће на сваки захтев за конверзију радна група дати позитиван одговор – објашњава Ћирић и додаје да ће стручњаци анализирати појединачне случајеве, по захтеву предузећа, а затим влади дати своје позитивно или негативно мишљење.

То ће се, истиче, обављати преко Министарства економије, после чега ће се влада изјашњавати о сваком предузећу појединачно. Наш саговорник напомиње да је реч о привременој мери и да је предвиђена јасна стратегија изласка.

– Кад за то дође тренутак, држава ће своје власништво продати постојећим власницима или неком трећем на берзи. И то по тржишним условима – истиче он.

Као пример конверзије дугова, Ћирић наводи Српску фабрику стакла „Параћин”, која је приватизована 2007. године и где је прве године инвестирано седам милиона евра.

– Они су нам се обратили, јер једноставно више нису могли да измирују обавезе према „Србијагасу”. Њихова дуговања су процењена на 2,7 милијарди динара и ту ће сада „Србијагас” бити већински власник. На тај начин ће предузеће моћи да ради и за годину, две држава ће имати могућност да власнику прода тај капитал. Када је реч о државним предузећима, пример је Метанолско-сирћетни комплекс „Кикинда” који такође има велике обавезе према држави. Наравно, постоји могућност да држава буде и већински и мањински власник, зависи од износа обавеза. Важно је да предузећа преживе и наставе да раде – сматра Ћирић.

Он подсећа да је проблем настао због ефеката светске финансијске кризе, због чега многа предузећа имају проблем са ликвидношћу што прати и резервисаност банака да финансирају њихове активности.

Ипак, овај предлог не распетљава дужничко коло у потпуности, већ само у оном делу који се тиче дуговања предузећима према држави. Ту је ситуација далеко компликованија, јер велике фирме морају да врате кредите позајмљене у иностранству, па су онда приморане да, с друге стране, дугују својим добављачима у земљи. Онда добављачи дугују држави и другим предузећима, а држава опет дугује њима. Такође, овдашњи трговци касне са исплатом милиона евра појединим предузећима-добављачима.

Према званичним подацима, прошле године је са економске сцене нестало 2.016 предузећа, а истовремено су блокирани рачуни безмало 60.000 фирми које дугују 220 милијарди динара.

На питање како држава планира да реши овај проблем, државни секретар одговара:

– Улажу се напори да држава почне редовно да сервисира своје обавезе. То ће великим делом бити завршено ребалансом буџета. У мају ће, на пример, бити решено питање око 200 милиона евра које „Србијапут” дугује путарима. Та позајмица ће бити враћена кроз кредит – објашњава он и додаје да је немогуће направити прецизан пресек дуговања, јер се те обавезе због камата акумулирају и данас. Оквирно, Ћирић наводи да цела привреда, дакле не само приватизована предузећа, на име ПДВ-а, акциза и царина држави дугује 230 милијарди динара.

А на критике појединих стручњака да конверзија не решава проблем ликвидности у привреди, јер реалног новца и даље неће бити, Ћирић одговара:

– Када имате дужничке обавезе, водите их у билансима и оне утичу на укупан финансијски резултат предузећа. Ако те обавезе не можете да извршавате, приписује вам се камата и због тога су рачуни предузећа блокирани. То за собом повлачи и то да предузећа не могу да учествују на тендерима, нити да узму кредит од банака. Ако ништа друго, бар ће фирме имати бољи биланс. На крају би, можда, нека од њих отишла и у стечај. Конверзијом све то избегавамо и омогућавамо предузећима да преживе – закључује Ђирић.