Готовина у Сплиту, Вокер у Приштини

Државама и градовима из региона такође није страна пракса додељивања титула почасних грађана. Сарајевске власти су у фебруару 2002. године прогласиле оперског певача Лучана Паваротија почасним грађанином тог града. Легендарном Италијану звање је дошло у знак захвалности за његову помоћ и подршку БиХ за време рата. Почасни грађанин главног града БиХ у априлу прошле године постала је и Наташа Кандић, директорка београдског Фонда за хуманитарно право. Горан Бреговић је постао почасни грађанин Тиране 2006. године. Праћен негативним реакцијама црногорске опозиције и дела српске јавности, хрватски председник Стјепан Месић добио је у марту исту титулу од власти Подгорице "за развој демократског друштва, афирмацију добрих међудржавних односа Хрватске и Црне Горе, али и положаја и угледа Подгорице у Хрватској".

За почасног грађанина скопске општине Карпош проглашен је Жељко Ожеговић, председник општине Нови Београд. Ово признање Ожеговић је добио због "посебног личног доприноса у афирмацији Карпоша и вишегодишње успешне сарадње две збратимљене општине".

Један од малобројних грађана Србије који је ово признање стекао у Европи јесте и Иван Ћурковић, председник Олимпијског комитета Србије и бивши фудбалер. Он је 1981. године постао почасни грађанин Сент Етјена, града у којем је играо за истоимени фудбалски клуб.

Почасни грађанин Загреба 1856. године постао је Вук Стефановић Караџић, а повеља је била написана ћирилицом.

Титулама почасних грађана Хрватска се одужила својим спољним сарадницима у борби за независност: бивши аустријски министар спољних послова Алојз Мок почасни је грађанин Сплита, Копривнице и Осијека, његов сународник плаве крве Ото фон Хабзбург исту титулу добио је у Опатији, али и у Сарајеву, бивши немачки канцелар Ханс Дитрих Геншер у Осијеку, његово колега по титули Хелмут Кол у Сплиту.