Фаберже као узор

Славни драгуљар је Марији Петров из Трстеника послужио само као инспирација. Драго камење је заменила штрасом и шљокицама, златни оков свиленим гајтанима, емајл – акрилним бојама

Лепо украшена, живописна и накићена васкршња јаја Марија је први пут видела још као дете у манастиру Љубостиња, где су је повели родитељи. Игуманија их је делила верницима за Васкрс. Кад је Марија одрасла и стекла своју породицу, пожелела је да у својој кући и сама лепо украси јаја за велики хришћански празник.

Марија је по занимању лаборант, али ради као оператер на терминалу у „Првој петолетки“, фабрици хидраулике и пнеуматике. Иако њен посао наизглед нема никакве везе с уметношћу, она свакако има. Красе је осећај за лепо и жеља да улепша све са чиме у свакодневном животу долази у додир.

Тако је и фарбана васкршња јаја желела да оплемени на свој начин и да им да лични печат. Почела је стидљиво, скромно, користећи само фломастере у боји, а онда се осмелила, па почела да на глатку белу љуску од калцијума лепи и трачице, шљокице... То су била кувана јаја као за сваки Васкрс. Како је временом усавршавала технику украшавања, тако је и користила све више нових материјала. Онда је требало понеко, које јој се нарочито допало, и сачувати, па је прешла на декорацију испражњених љуски јајета. Све би остало у кругу породице, да пре извесног времена Телевизија Трстеник није отворила конкурс за најлепше васкршње јаје. Као да је само на то чекала, Марија се одмах пријавила и неколико година заредом освајала је по неку од награда. Како су јаја после конкурса остајала тамо где су и награђена, одлучила је да их прави у већем броју, за сопствену колекцију. Сад их је пуна кућа. Лепо су распоређена у свим витринама, а има их од најмањег голубијег, преко гушчијих, кокошијих, до „гигантског“ нојевог, још необрађеног.

Филигрански рад

(/slika2)Каже да на гушчијем највише воли да ради, јер су бела и довољно велика да може да се „размаше” и украси их различитим мотивима, којих јој никада није недостајало. Кад је чула за Фабержеов стил, мало је истраживала по литератури и Интернету у чему јој је стечено знање информатичара само ишло наруку, па је у свој величини и лепоти открила царство Карла Фабержеа. Фасцинирана његовим радом, усвојила је, колико је могла, његов стил, кад већ није могла да примени и скупоцене материјале које је он, као драгуљар, користио – полудраго и драго камење, сребро и злато.

Она је користила оно што је имала и могла да набави – акрилне боје за стакло, шљокице, свилене траке, штрас, органдин, свилу, рипс, уплетене свилене гајтане... Осликава их бојама директно из тубе. Не користи четкице. Ипак, њен рад је зачуђујуће прецизан, прави филигрански. Не користи ни оловку, не скицира, већ своје маштовите идеје преноси на закривљене површине јаја. Мора једино имати довољно стрпљења, јер ако се ради брзо, све ће се боје измешати и забрљати, па мора да чека да се слојеви боја суше део по део. То може и да потраје. Зато неко јајеможе да буде готово и за два дана, док друго чека месецима да буде завршено, објашњава нам.

Наглашава да никада није настојала да слепо копира ниједно Фабержеово јаје, већ су јој само инспирација да сама створи свој сликарски рукопис.

Узвраћена љубав

(/slika3)Сем пријатеља, велики „фан“ јој је син Јован, који има 11 година, а део одушевљене „публике“ чине и супруг Иван, машински инжењер, и свекрва Цаца, професорка математике у пензији, која је у бављењу њеним хобијем од срца подржава.

Прошле године је за Васкрс имала и изложбу у Основној школи „Миодраг Чајетинац Чајка” у Трстенику. Искључиво ради као хобиста, не продаје ништа. Засад у кући има више од 50 осликаних јаја свих величина и боја, она поклоњена не рачуна.

Иако јој такав хоби одузима много времена, које најчешће откида од сна, и захтева бескрајно стрпљење, јер стотине блештећих каменчића и перли треба распоредити по љускама јаја, посвећује му се с љубављу. То је узвраћена љубав, јер када човек ужива у ономе што је успео својим рукама да уради, радост је нешто што му се враћа као награда.