У Србији око 600 ромских насеља

Министарство за људска и мањинска права јуче је најавило формирање радне групе која ће се бавити решавањем проблема неформалних ромских насеља којих, према проценама овог министарства, у Београду има неколико десетина.

– Нека од насеља ће бити легализована, а тамо где то не буде било могуће, људима ће бити обезбеђени нормални услови за живот на другим локацијама. Наше министарство предложиће формирање радне групе која би, заједно са ресорним министарствима, координисала решавање горућег проблема, а то је положај Рома у такозваним неформалним насељима – рекао је јуче Светозар Чиплић, министар за људска и мањинска права, додајући да у ромским насељима у главном граду живи и велики број људи из сиромашних општина са југа Србије.

Он је истакао да недавно усвојена Национална стратегија за унапређење положаја Рома прописује афирмативне мере акција и предвиђа начине на који ће се државни органи умрежити и системски деловати и напоменуо да локалне самоуправе морају имати асистенцију републичке власти приликом решавања ромских питања.

Осим проблема образовања, становања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите, стратегијом је предвиђено и решавање проблема личних докумената грађана ромске националности, јер, како је рекао Петар Антић, помоћник министра Чиплића, око 11 одсто Рома у Београду нема ниједан лични документ.

– Проблеми су велики, и имајући у виду изузетно тежак положај Рома, на резултате ћемо дуго чекати. У Србији тренутно постоји око 600 ромских насеља, али нису сва нелегална – истакао је Антић.

Чиплић је подсетио и на чињеницу да, према попису становништва из 2002. године, у Србији живи 108.000 Рома, али, према проценама овог министарства и невладиних организација, у нашој земљи има око 450.000 грађана ромске националности.

Б. М. М.