До 700 прегледа дневно

Ургентни центар Клиничког центра Србије, у којем се дневно обави од 550 до 700 прегледа пацијената, обележава ових дана две деценије постојања. За две деценије рада, запослени у овој установи указали су помоћ око 3.500.000 људи, а број пацијената који куцају на врата ове куће се из године у годину повећава. Само 20 одсто њих довезу кола Хитне помоћи, док 80 одсто болесника доводи неко од чланова породице.

Проф. др Бранислав Стефановић, директор Ургентног центра КЦС, каже да је установа на чијем је челу већ постала препознатљива у јавности као врхунска за све области ургентних стања у медицини.

– Отворени смо 3. децембра 1987. године и никад нисмо затворили врата. Како је Београд "прерастао" себе, тако је и наша установа прерасла идеју да буде отворена само за Београђане, већ је постала референтна за целу Србију. Долазе нам најтеже оболели из свих делова земље, као и са Космета и из Републике Српске. Готово да нема становника Србије коме неко од чланова породице, рођака, пријатеља, колеге није боравио у нашој установи – истакао је др Стефановић.

Према његовим речима, овај центар функционише у сарадњи са другим дежурним болницама, али је чињеница да 55 одсто од укупног броја збринутих пацијената у свим клиникама заврши управо у Ургентном центру. О њима је до сада водило рачуна 1.200 запослених, односно 200 лекара и 650 медицинских сестара.

– Проблем је што нам се често обраћају пацијенти који могу проблем да реше у ургентним службама домова здравља или у регионалним центрима. Ипак, никад нисмо вратили ниједног пацијента. Свакоме отворимо здравствени картон, прегледамо га и обавимо дијагностичке процедуре. Било би добро када би се стриктно поштовао распоред пријема пацијената у установу која је најближа месту становања, јер бисмо више пажње могли да посветимо "најтежим" пацијентима. Рецимо, око 700.000 становника прекосавских насеља колима Хитне помоћи пролази клинике "Бежанијска коса" и "Земун" и долази код нас – рекао је директор Ургентног центра.

Лекари ове установе збрињавају тешке повреде грађана задобијене у саобраћајним несрећама, или индустријским постројењима, као и тешко оболелим пацијентима због патолошких процеса у организму, али и онима који траже преглед због мањих огреботина. Додатни притисак стварају грађани који немају свој дом, наркомани и алкохоличари.

– Радимо у старој згради која је изграђена почетком прошлог века, па је сасвим јасно да су у њој и инсталације дотрајале, као и да је на неким одељењима неодговарајући смештај. Стално нешто дограђујемо. У договору са Министарством здравља и управом КЦС од 1. јануара "улазимо" у пројекат преуређења операционог блока и јединице централне интензивне неге, а паралелно са тим ћемо уредити собе у стационару. Апарати у Ургентном центру раде 24 сата, а самим тим је и краћи њихов век трајања. Због тога ћемо почети и обнављање опреме, а очекујемо да добијемо још један скенер. На постојећем дневно обавимо између 40 и 80 прегледа, што је више од свих светских стандарда – сматра др Стефановић и подсећа да је ова кућа наставна база Медицинског факултета.

Ургентном центру недостаје ангио-сала, која је веома скупа, као и нови апарати за анестезију. Ипак, то не спречава лекаре да управо на овом месту спроводе јединствено лечење пацијената четири сата после проживљеног шлога, а примењује се и специјална метода лечења пацијената са акутним инфарктом срца.