За и против независности Косова данас у Хагу

Данас истиче рок од шест месеци који је Међународни суд правде (МСП) дао свим заинтересованим државама за достављање поднесака у којима би аргументовали због чега је једнострано проглашење независности Косова и Метохије у складу, односно противно међународном праву. Према незваничним информацијама из Министарства иностраних послова, лобирање Србије и дипломатска офанзива довели су до тога да ће ставове Београда својим поднесцима подржати Русија, Кина, Грузија, Азербејџан, Аргентина, Боливија, Венецуела, Румунија, Кипар, Шпанија и Словачка. Oчекује се да ће став косовских Албанаца подржати Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Немачка, Француска, Швајцарска, Аустрија, Финска, Данска, Словенија.

Савет безбедности усвојио је прошлог октобра иницијативу Србије и затражио саветодавно мишљење од највише судске инстанце. Питање постављено суду гласи: „Да ли је једнострана декларација о независности привремених органа локалне самоуправе на Косову у сагласности са међународним правом”?.

Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић упутио је у јануару писма на адресе око 80 земаља у којима им предлаже да размисле о достављању свог мишљења о једностраном проглашењу независности Косова. Јеремић је чланицама Уједињених нација, које нису признале независност Косова или су биле неутралне приликом гласања у Генералној скупштини, предложио да поднесу писану изјаву суду у којој изражавају свој званичан став.

„Случај косовске једностране декларације о независности бележи да је МСП први пут упитан да процени легалност покушаја сецесије од једне државе чланице УН”, навео је, између осталог, Јеремић у овом писму. Он је такође нагласио да ће закључци суда имати далекосежне последице на систем УН. „Овај исход ће или снажно одвраћати друге сепаратистичке покрете од покушаја отцепљења или ће произвести резултат који може да их охрабри да се слично понашају”, написао је Јеремић.

Представници Приштине уверени су да су аргументи на њиховој страни те да ће од суда добити позитивно мишљење о легалности своје одлуке. Оптимизам косовских званичника, међутим, не деле и аналитичари на Косову. Они упозоравају да овај процес може имати штетне последице на „државност Косова”. Приштински аналитичар Љуљезим Пеци сматра да су се последице процеса већ почеле осећати, посебно у динамици признавања Косова, која је, према њему, успорена управо због тога што је од једне међународне институције затражено да изнесе став о легалности проглашавања независности Косова. „Да је неуспех Србије гарантован, она не би пред овом институцијом пријавила овај случај”, каже Пеци.

Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова, каже за „Политику” да би политички утицаји на суд могли довести до тога да се он огласи ненадлежним за овај случај. „Такав став може да се образложи позивањем на то да је питање политичко, а не правно и да подлеже надлежности Савета безбедности. САД и Албанци ће инсистирати на томе да је спор политички и позваће се на пресуду Хашког трибунала групи наших генерала, на оптужницу против Слободана Милошевића као и на тврђења да је за време рата на Косову дошло до масовног изгона Албанаца. Све то ће им бити доказ да Србија више нема морално право да држи Албанце под собом”, каже Јовановић.

Одлука у корист Србије отворила би шансу за нове преговоре до којих не би дошло тако брзо. „Ако би САД схватиле да јој због Косова могу бити угрожени шири интереси на Балкану, односно да би Србија могла да се одлучи за алтернативну политику, а не политику блиске интегрисаности и сарадње са Западом то би могло САД да примора да натерају Албанце на тражење коначног решења путем преговора”, сматра Јовановић.