Za i protiv nezavisnosti Kosova danas u Hagu

Danas ističe rok od šest meseci koji je Međunarodni sud pravde (MSP) dao svim zainteresovanim državama za dostavljanje podnesaka u kojima bi argumentovali zbog čega je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u skladu, odnosno protivno međunarodnom pravu. Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva inostranih poslova, lobiranje Srbije i diplomatska ofanziva doveli su do toga da će stavove Beograda svojim podnescima podržati Rusija, Kina, Gruzija, Azerbejdžan, Argentina, Bolivija, Venecuela, Rumunija, Kipar, Španija i Slovačka. Očekuje se da će stav kosovskih Albanaca podržati Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Švajcarska, Austrija, Finska, Danska, Slovenija.

Savet bezbednosti usvojio je prošlog oktobra inicijativu Srbije i zatražio savetodavno mišljenje od najviše sudske instance. Pitanje postavljeno sudu glasi: „Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti privremenih organa lokalne samouprave na Kosovu u saglasnosti sa međunarodnim pravom”?.

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić uputio je u januaru pisma na adrese oko 80 zemalja u kojima im predlaže da razmisle o dostavljanju svog mišljenja o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Jeremić je članicama Ujedinjenih nacija, koje nisu priznale nezavisnost Kosova ili su bile neutralne prilikom glasanja u Generalnoj skupštini, predložio da podnesu pisanu izjavu sudu u kojoj izražavaju svoj zvaničan stav.

„Slučaj kosovske jednostrane deklaracije o nezavisnosti beleži da je MSP prvi put upitan da proceni legalnost pokušaja secesije od jedne države članice UN”, naveo je, između ostalog, Jeremić u ovom pismu. On je takođe naglasio da će zaključci suda imati dalekosežne posledice na sistem UN. „Ovaj ishod će ili snažno odvraćati druge separatističke pokrete od pokušaja otcepljenja ili će proizvesti rezultat koji može da ih ohrabri da se slično ponašaju”, napisao je Jeremić.

Predstavnici Prištine uvereni su da su argumenti na njihovoj strani te da će od suda dobiti pozitivno mišljenje o legalnosti svoje odluke. Optimizam kosovskih zvaničnika, međutim, ne dele i analitičari na Kosovu. Oni upozoravaju da ovaj proces može imati štetne posledice na „državnost Kosova”. Prištinski analitičar Ljuljezim Peci smatra da su se posledice procesa već počele osećati, posebno u dinamici priznavanja Kosova, koja je, prema njemu, usporena upravo zbog toga što je od jedne međunarodne institucije zatraženo da iznese stav o legalnosti proglašavanja nezavisnosti Kosova. „Da je neuspeh Srbije garantovan, ona ne bi pred ovom institucijom prijavila ovaj slučaj”, kaže Peci.

Vladislav Jovanović, bivši ministar inostranih poslova, kaže za „Politiku” da bi politički uticaji na sud mogli dovesti do toga da se on oglasi nenadležnim za ovaj slučaj. „Takav stav može da se obrazloži pozivanjem na to da je pitanje političko, a ne pravno i da podleže nadležnosti Saveta bezbednosti. SAD i Albanci će insistirati na tome da je spor politički i pozvaće se na presudu Haškog tribunala grupi naših generala, na optužnicu protiv Slobodana Miloševića kao i na tvrđenja da je za vreme rata na Kosovu došlo do masovnog izgona Albanaca. Sve to će im biti dokaz da Srbija više nema moralno pravo da drži Albance pod sobom”, kaže Jovanović.

Odluka u korist Srbije otvorila bi šansu za nove pregovore do kojih ne bi došlo tako brzo. „Ako bi SAD shvatile da joj zbog Kosova mogu biti ugroženi širi interesi na Balkanu, odnosno da bi Srbija mogla da se odluči za alternativnu politiku, a ne politiku bliske integrisanosti i saradnje sa Zapadom to bi moglo SAD da primora da nateraju Albance na traženje konačnog rešenja putem pregovora”, smatra Jovanović.