Гусарима на пирате

Помало заборављено уставно овлашћење конгреса Сједињених Америчких Држава, које сеже у доба оснивања Републике, могло би да помогне федералним властима у Вашингтону у сузбијању активности сомалских пирата. Наиме, републикански сенатор из Тексаса Рон Пол и један број стручњака позвали су у среду Конгрес да озбиљно размотри повратак издавања „гусарских писама”, чиме би се држави омогућило да унајмљује приватне субјекте у циљу заштите пловидбе у међународним водама, преносе амерички медији.

„Гусарска писма“ обилато су коришћена током америчког рата за независност и рата из 1812. године, када је влада издавала овлашћења појединцима (који би постајали „гусари“) да нападају непријатељске бродове и отимају терет у замену за део плена. Добијањем писама „предузимачи“ су морали да прихвате да ће поштовати међународна правила ратовања.

„Велике трговачке компаније морају прихватити модерни тржишни приступ ‘у се и у своје кљусе’, зато што се од државе не може очекивати да потпуно осигура пловидбу кроз светска мора која данас врве од пирата”, навео је Рон Пол у видео-снимку који је постављен на интернет-сајту „Јутјуб”.

„Наша војска, морнарица и ваздушне снаге не би требало да буду у тим опасним водама и прате шта се тамо дешава“, изјавио је сенатор и додао да би „гусарска писма“ дозволила трговачким бродовима да плове уз дозвољено ношење оружја. „У том случају пирати би прво размислили вреди ли пљачкати, уколико би знали да ће на њихов напад са бродова бити одвраћено оружјем.“

Устав САД овлашћује Конгрес да издаје поменута писма, што даје могућност приватним војскама да се боре против непријатељских снага на мору, попут пирата, а да при том не морају да страхују да ће њихова активност бити проглашена незаконитом.

Међутим, пре два века Америка је била млада држава и није поседовала јаку морнарицу, па је примена „тржишног модела“ на мору и поверавање „државних послова” приватницима била заиста привлачна. Препуштање борбе против пиратства „ловцима на награде“ за поборнике ове идеје има своје предности. Пре свега, било би исплативије, јер, како пише амерички дневник „Политико“, акција ослобађања капетана Ричарда Филипса, коју су извели елитни маринци, могла би да кошта пореске обвезнике неколико десетина милиона долара. Са друге стране, „гусари“ би надгледали одређене делове Индијског океана и трагали за пиратима. Новчана награда била би исплаћена по обављању посла.

Постоје мишљења да америчке поморске снаге нису најбољи избор за борбу против пиратства. „Наша морнарица има одличну флоту која је намењена за борбу против поморских снага других држава, а не против пирата“, сматра Ели Лехлер, стручњак за безбедност из вашингтонског Института за пословну конкурентност.

За разлику од гусара, који су некада за рачун државе отимали богате товаре са страних једрењака, бродови сомалских пирата нису нимало привлачне мете. Једино би увођење премија могло да удахне живот овој идеји. Као добар пример наводи се расписивање награда за хватање вође Ал Каиде и других истакнутих терориста након 11. септембра 2001. године.

Професор са Универзитета у Орегону Бил Харбоу, чији је предак „радио“ као гусар за државу крајем 18. века, сматра да је овакав модел нешто налик сарадњи са приватним војним компанијама. „По сличном моделу влада је упослила војну компанију ’Блеквотер’ у Ираку, али без гаранције да ће уговор бити извршен. Уколико би Конгрес издавао уговоре по моделу из 1776. године, посао би био постављен на далеко напреднијим основама него што је то био случај са ‘Блеквотером’.”