Gusarima na pirate

Pomalo zaboravljeno ustavno ovlašćenje kongresa Sjedinjenih Američkih Država, koje seže u doba osnivanja Republike, moglo bi da pomogne federalnim vlastima u Vašingtonu u suzbijanju aktivnosti somalskih pirata. Naime, republikanski senator iz Teksasa Ron Pol i jedan broj stručnjaka pozvali su u sredu Kongres da ozbiljno razmotri povratak izdavanja „gusarskih pisama”, čime bi se državi omogućilo da unajmljuje privatne subjekte u cilju zaštite plovidbe u međunarodnim vodama, prenose američki mediji.

„Gusarska pisma“ obilato su korišćena tokom američkog rata za nezavisnost i rata iz 1812. godine, kada je vlada izdavala ovlašćenja pojedincima (koji bi postajali „gusari“) da napadaju neprijateljske brodove i otimaju teret u zamenu za deo plena. Dobijanjem pisama „preduzimači“ su morali da prihvate da će poštovati međunarodna pravila ratovanja.

„Velike trgovačke kompanije moraju prihvatiti moderni tržišni pristup ‘u se i u svoje kljuse’, zato što se od države ne može očekivati da potpuno osigura plovidbu kroz svetska mora koja danas vrve od pirata”, naveo je Ron Pol u video-snimku koji je postavljen na internet-sajtu „Jutjub”.

„Naša vojska, mornarica i vazdušne snage ne bi trebalo da budu u tim opasnim vodama i prate šta se tamo dešava“, izjavio je senator i dodao da bi „gusarska pisma“ dozvolila trgovačkim brodovima da plove uz dozvoljeno nošenje oružja. „U tom slučaju pirati bi prvo razmislili vredi li pljačkati, ukoliko bi znali da će na njihov napad sa brodova biti odvraćeno oružjem.“

Ustav SAD ovlašćuje Kongres da izdaje pomenuta pisma, što daje mogućnost privatnim vojskama da se bore protiv neprijateljskih snaga na moru, poput pirata, a da pri tom ne moraju da strahuju da će njihova aktivnost biti proglašena nezakonitom.

Međutim, pre dva veka Amerika je bila mlada država i nije posedovala jaku mornaricu, pa je primena „tržišnog modela“ na moru i poveravanje „državnih poslova” privatnicima bila zaista privlačna. Prepuštanje borbe protiv piratstva „lovcima na nagrade“ za pobornike ove ideje ima svoje prednosti. Pre svega, bilo bi isplativije, jer, kako piše američki dnevnik „Politiko“, akcija oslobađanja kapetana Ričarda Filipsa, koju su izveli elitni marinci, mogla bi da košta poreske obveznike nekoliko desetina miliona dolara. Sa druge strane, „gusari“ bi nadgledali određene delove Indijskog okeana i tragali za piratima. Novčana nagrada bila bi isplaćena po obavljanju posla.

Postoje mišljenja da američke pomorske snage nisu najbolji izbor za borbu protiv piratstva. „Naša mornarica ima odličnu flotu koja je namenjena za borbu protiv pomorskih snaga drugih država, a ne protiv pirata“, smatra Eli Lehler, stručnjak za bezbednost iz vašingtonskog Instituta za poslovnu konkurentnost.

Za razliku od gusara, koji su nekada za račun države otimali bogate tovare sa stranih jedrenjaka, brodovi somalskih pirata nisu nimalo privlačne mete. Jedino bi uvođenje premija moglo da udahne život ovoj ideji. Kao dobar primer navodi se raspisivanje nagrada za hvatanje vođe Al Kaide i drugih istaknutih terorista nakon 11. septembra 2001. godine.

Profesor sa Univerziteta u Oregonu Bil Harbou, čiji je predak „radio“ kao gusar za državu krajem 18. veka, smatra da je ovakav model nešto nalik saradnji sa privatnim vojnim kompanijama. „Po sličnom modelu vlada je uposlila vojnu kompaniju ’Blekvoter’ u Iraku, ali bez garancije da će ugovor biti izvršen. Ukoliko bi Kongres izdavao ugovore po modelu iz 1776. godine, posao bi bio postavljen na daleko naprednijim osnovama nego što je to bio slučaj sa ‘Blekvoterom’.”