Музеј под земљом

Требиње – У Музеју Херцеговине у Требињу отворена је веома занимљива изложба „Археолошка открића: Скелани–Сребреница”. Прошлост Скелана и околине у римском периоду (I–IV века н. е.) била је позната, захваљујући обимним археолошким истраживањима аустроугарских археолога крајем XIX века, која су објављивана у стручној литератури. Познати археолог Карло Пач истраживао је римску некрополу и касноантичко гробље са две ранохришћанске базилике. Пронађено је око осамдесет римских камених споменика.

А онда је велика поплава Дрине, током новембра 1896. године, коју Иво Андрић описује у роману „На Дрини ћуприја”, трајно уништила све трошне грађевине тадашњих Скелана, а римске базилике су прекривене са два метра високим наносом шљунка и речног муља. Верујући да је крива Дрина све однела, локалитету у Скеланима се нико није враћао све до прошле године, када је Влада Републике Српске одобрила значајна средства за наставак радова на потезу од Скелана до Сребренице. Мирко Бабић, руководилац стручног тима, и његови сарадници, били су пријатно изненађени оним што су открили. У својеврсном музеју под земљом нашли су осамдесет римских споменика, који су сада смештени у привременом музеју у Скеланима (оронула и напуштена зграда Дома културе Земљорадничке задруге).

Просторија базилике, и то је проблем, данас се налази испод куће и помоћне зграде Анке Ивановић, које треба откупити и раселити, како би се наставило истраживање. Између ова два објекта нађено је тридесет римских споменика. Поред Земљорадничке задруге, то је била права сензација, пронађени су велики и добро сачувани римски подни мозаици, вероватно из друге половине IV века н. е. Мозаици су изузетног квалитета, са комбинацијом геометријских мотива и четворолисних розета, изведених прецизним преплитањем четири кружнице са орнаментима у тамноплавој и тамноцрвеној боји на белој подлози. До сада је откривено око 40 квадратних метара мозаика, али се централни мозаик, претпоставља се са најлепшом композицијом, очекује испод две грађевине које се налазе јужно од Дома културе, које би, такође, требало иселити.

Ископавања су обављена на четири локације, укупне површине око 500 квадрата. Најзначајније откриће је, свакако, репрезентативна грађевина са подним грејањем, мозаицима и зидним фрескама. Трагови римских грађевина нађени су и у порти Српске православне цркве, недалеко од Земљорадничке задруге.

Велика археолошка открића у Скеланима потврђују да је на овим просторима било седиште римске управе за Средње Подриње. Седиште је, сматра се, било управо овде јер је овај крај био веома богат рудницима сребра. После пада Римског царства престало је досељавање, па је и то један од разлога што су мозаици овако добро сачувани.

Када се ископавања заврше и открије још око сто квадрата мозаика (а за то је предуслов измештање спорних објеката), Скелани ће, сматра Мирко Бабић, добити једну од најзначајнијих колекција римских камених споменика у унутрашњости Балкана.