Запетљани молдавски кључеви

Од нашег дописника
Букурешт, 17. априла – Румунска дипломатија ових дана помно куца на сва европска вратанакнадно тражећи „правилније” и „објективније” европске оцене свега што се збило после петоаприлских парламентарних избора у Републици Молдавији и вандализама у Кишињеву који су одјекнули по целом свету. Посебно се тражи оштра осуда грубих кршења људских и демократских права, које су допустиле тамошње власти, хапсећи на стотине демонстраната и прогонећи новинаре.

Као што се зна, ОЕБС и комесар ЕУ Хавијер Солана, а са њима и други разни европски форуми и личности, првобитносу позитивно оценили поменуте изборе, прогласивши их чак за „доста демократске”.

Румунска процена је била сасвим супротна. Букурешт, онај полузванични и медијски, говорио је о „чудовишној бољшевичкој крађи гласова”. А када су избили масовни нереди, крваве туче са полицијом и паљевине, када су демонстранти запосели важне државне палате, овде су почели да одјекују поклици одушевљења и дивљења према прорумунској опозицији и према појави румунског унионистичког стега на улицама Кишињева.

Било је тренутака када је завладала права медијска еуфорија. „Револуција у Кишињеву”, „Све личи на Букурешт 1989”, „Друга румунска мамаљуга експлодирала после 20 година”, „Млади су неодољиви”. Појавило се и уверење да су „и последњи бољшевици збачени са власти” и да „Молдавији нема повратка у комунизам”. Бар тако је на букурештанском ТВ каналу Антена-3 узвикивао јунак античаушескуовске револуције, бивши премијер и министар иностраних послова Петре Роман.

Опрезнијим политичким посматрачима било је,међутим, одмах јасно да је Букурешт био двоструко затечен. Пре свега резултатима самих избора у којима је Вороњиновим присталицама пошло за руком да освоје чак половину свих посланичких мандата. А и тимеда је Брисел признао те резултате за „регуларне”.

И одатле су настали проблеми за Букурешт, посебно када је из Кишињева протеран његов амбасадор, а Румунија отворено оптужена за учешће у незаконитој политичкој завери против власти друге независне земље, за подржавање државног удара, са намером да се оствари присаједињење Молдавије Румунији. Драматизам ситуације је достигао врхунац када је Кишињев увео визе за улазак грађана Румуније, земље чланице ЕУ.

А када је Вороњин поново овладао ситуацијом и када су демонстранти, после масовних хапшења, подвили реп, у Букурешту се почело говорити да су се „неки” неоправдано „пожурили” и помислили да је све „готово”. Прешло се у пасивну медијску одбрану. Појавиле су се тврдње да су „сами комунисти спалили свој парламент”, да су нереди били „велика намештаљка и провокација”. Сва се пропагандна тактика свела на оптужбе против Кишињева да грубо крши све европске демократске норме, да се удаљава од Европе.

Некако са осећањем извесног олакшања, овдашњи медији су објавили и информације да су, ето, и Срби оптужени за „роварење у Кишињеву”. Репродуковане су Вороњинове речи о „деветорици професионалних српских подстрекача”. Дневник АЗИ је писао да су „Срби, о којима је говорио Вороњин, уствари службеници НДИ (National Democratic Institute), америчке организације за коју се тврди да постоји сумња да је учествовала у припремању „наранџастих револуција” на Истоку и да она ради на „спровођењу плана који је разрадио Аналитички центар Стратфор”.

Повлачећи се из извесне националистичке еуфорије, у коју су запали у време распламсавања кишињевских нереда, румунски медији су почели да оптужују сопствену владу и председника Басескуа за „недопустиву пасивност у одбрани Румуна” с оне стране реке Прут. Под тим притиском, шеф државе се тек 14. априла одлучује да пред парламент изађе са званичном оценом збивања у суседној Молдавији.

У том свом получасовном експозеу председник Басеску не полемише са ЕУ и не критикује „савезнике” што су, супротно Румунији, позитивно оценили резултате молдавских избора и тиме терали воду на Вороњинову воденицу, већ прелази у противнапад на Вороњина, изјављујући да ће га извести пред међународни суд због почињених злочина и да неће „оставити румунску браћу у невољи”.

„Дуг је Румуна да не напуштају оне који говоре истим језиком са њима, који имају са њима заједничку историју.” Он понавља тезу да је „територија источно од Прута била отргнута од тела земље фашистичко-комунистичким пактом Рибентроп–Молотов” (1940) и да је „тај акт парламент Румуније прогласио за незаконит и арбитраран”.

Прелазећи у противнапад на Вороњинове позиције, Басеску је затражио од владе да хитно промени румунски закон о држављанству у смислу да се оно може доделити „свим некадашњим држављанима Румуније до трећег колена”. Досада се држављанство могло дати само до другог колена. Исте вечери, наступајући на државном ТВ каналу ТВР-1, шеф државе је прецизирао да се у овоме инспирисао немачким законодавством чији је циљ био окупљање свих Немаца. Тада је и испричао да у румунској амбасади у Кишињеву већ постоји између 800.000 и милион захтева за додељивање румунског држављанства и да на њега има права 65–70 одсто свих житеља Молдавије.

Реплика из Кишињева није изостала. Вороњин је узвратио: „Господин Басеску је својим говором у парламенту сам потврдио све основе наших оптужби да Румунија жели да анектира Републику Молдавију.”

Једна од основних теза румунских политиколога и коментатора, који су последњих дана анализирали збивања у Кишињеву, била је у вези са геостратешком улогом Москве на тим просторима. Тврдило се да ЕУ и ОЕБС више воде рачуна да не покваре односе са Русијом него о тамо некој Молдавији, за коју је само Румунија уско заинтересована. Овдашњи коментатори сматрају да је „Вороњин продужена рука Кремља” и да су „Руси све то замешали и извели”.

Зато је, као бомба, одјекнуло Басескуово тврђење на телевизији да се „Русија уопште није мешала”. „Руси неће подржати злоупотребу.” „Русија ће бити неутрална. То ми говори моја анализа”, рекао је председник Трајан Басеску.

Изгледа да су молдавски кључеви заиста веома запетљани.

Милан Петровић

-----------------------------------------------------------
Поновно пребројавање гласова потврдило победу комуниста

Кишињев - Поновно пребројавање гласова у Молдавији потврдило је победу Комунистичке партије на парламентарним изборима и показало да није било изборне крађе, што је тврдила опозиција, званично је саопштила јуче Централна изборна комисија, јавио је Танјуг.