Zapetljani moldavski ključevi

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 17. aprila – Rumunska diplomatija ovih dana pomno kuca na sva evropska vratanaknadno tražeći „pravilnije” i „objektivnije” evropske ocene svega što se zbilo posle petoaprilskih parlamentarnih izbora u Republici Moldaviji i vandalizama u Kišinjevu koji su odjeknuli po celom svetu. Posebno se traži oštra osuda grubih kršenja ljudskih i demokratskih prava, koje su dopustile tamošnje vlasti, hapseći na stotine demonstranata i progoneći novinare.

Kao što se zna, OEBS i komesar EU Havijer Solana, a sa njima i drugi razni evropski forumi i ličnosti, prvobitnosu pozitivno ocenili pomenute izbore, proglasivši ih čak za „dosta demokratske”.

Rumunska procena je bila sasvim suprotna. Bukurešt, onaj poluzvanični i medijski, govorio je o „čudovišnoj boljševičkoj krađi glasova”. A kada su izbili masovni neredi, krvave tuče sa policijom i paljevine, kada su demonstranti zaposeli važne državne palate, ovde su počeli da odjekuju poklici oduševljenja i divljenja prema prorumunskoj opoziciji i prema pojavi rumunskog unionističkog stega na ulicama Kišinjeva.

Bilo je trenutaka kada je zavladala prava medijska euforija. „Revolucija u Kišinjevu”, „Sve liči na Bukurešt 1989”, „Druga rumunska mamaljuga eksplodirala posle 20 godina”, „Mladi su neodoljivi”. Pojavilo se i uverenje da su „i poslednji boljševici zbačeni sa vlasti” i da „Moldaviji nema povratka u komunizam”. Bar tako je na bukureštanskom TV kanalu Antena-3 uzvikivao junak antičaušeskuovske revolucije, bivši premijer i ministar inostranih poslova Petre Roman.

Opreznijim političkim posmatračima bilo je,međutim, odmah jasno da je Bukurešt bio dvostruko zatečen. Pre svega rezultatima samih izbora u kojima je Voronjinovim pristalicama pošlo za rukom da osvoje čak polovinu svih poslaničkih mandata. A i timeda je Brisel priznao te rezultate za „regularne”.

I odatle su nastali problemi za Bukurešt, posebno kada je iz Kišinjeva proteran njegov ambasador, a Rumunija otvoreno optužena za učešće u nezakonitoj političkoj zaveri protiv vlasti druge nezavisne zemlje, za podržavanje državnog udara, sa namerom da se ostvari prisajedinjenje Moldavije Rumuniji. Dramatizam situacije je dostigao vrhunac kada je Kišinjev uveo vize za ulazak građana Rumunije, zemlje članice EU.

A kada je Voronjin ponovo ovladao situacijom i kada su demonstranti, posle masovnih hapšenja, podvili rep, u Bukureštu se počelo govoriti da su se „neki” neopravdano „požurili” i pomislili da je sve „gotovo”. Prešlo se u pasivnu medijsku odbranu. Pojavile su se tvrdnje da su „sami komunisti spalili svoj parlament”, da su neredi bili „velika nameštaljka i provokacija”. Sva se propagandna taktika svela na optužbe protiv Kišinjeva da grubo krši sve evropske demokratske norme, da se udaljava od Evrope.

Nekako sa osećanjem izvesnog olakšanja, ovdašnji mediji su objavili i informacije da su, eto, i Srbi optuženi za „rovarenje u Kišinjevu”. Reprodukovane su Voronjinove reči o „devetorici profesionalnih srpskih podstrekača”. Dnevnik AZI je pisao da su „Srbi, o kojima je govorio Voronjin, ustvari službenici NDI (National Democratic Institute), američke organizacije za koju se tvrdi da postoji sumnja da je učestvovala u pripremanju „narandžastih revolucija” na Istoku i da ona radi na „sprovođenju plana koji je razradio Analitički centar Stratfor”.

Povlačeći se iz izvesne nacionalističke euforije, u koju su zapali u vreme rasplamsavanja kišinjevskih nereda, rumunski mediji su počeli da optužuju sopstvenu vladu i predsednika Baseskua za „nedopustivu pasivnost u odbrani Rumuna” s one strane reke Prut. Pod tim pritiskom, šef države se tek 14. aprila odlučuje da pred parlament izađe sa zvaničnom ocenom zbivanja u susednoj Moldaviji.

U tom svom polučasovnom ekspozeu predsednik Basesku ne polemiše sa EU i ne kritikuje „saveznike” što su, suprotno Rumuniji, pozitivno ocenili rezultate moldavskih izbora i time terali vodu na Voronjinovu vodenicu, već prelazi u protivnapad na Voronjina, izjavljujući da će ga izvesti pred međunarodni sud zbog počinjenih zločina i da neće „ostaviti rumunsku braću u nevolji”.

„Dug je Rumuna da ne napuštaju one koji govore istim jezikom sa njima, koji imaju sa njima zajedničku istoriju.” On ponavlja tezu da je „teritorija istočno od Pruta bila otrgnuta od tela zemlje fašističko-komunističkim paktom Ribentrop–Molotov” (1940) i da je „taj akt parlament Rumunije proglasio za nezakonit i arbitraran”.

Prelazeći u protivnapad na Voronjinove pozicije, Basesku je zatražio od vlade da hitno promeni rumunski zakon o državljanstvu u smislu da se ono može dodeliti „svim nekadašnjim državljanima Rumunije do trećeg kolena”. Dosada se državljanstvo moglo dati samo do drugog kolena. Iste večeri, nastupajući na državnom TV kanalu TVR-1, šef države je precizirao da se u ovome inspirisao nemačkim zakonodavstvom čiji je cilj bio okupljanje svih Nemaca. Tada je i ispričao da u rumunskoj ambasadi u Kišinjevu već postoji između 800.000 i milion zahteva za dodeljivanje rumunskog državljanstva i da na njega ima prava 65–70 odsto svih žitelja Moldavije.

Replika iz Kišinjeva nije izostala. Voronjin je uzvratio: „Gospodin Basesku je svojim govorom u parlamentu sam potvrdio sve osnove naših optužbi da Rumunija želi da anektira Republiku Moldaviju.”

Jedna od osnovnih teza rumunskih politikologa i komentatora, koji su poslednjih dana analizirali zbivanja u Kišinjevu, bila je u vezi sa geostrateškom ulogom Moskve na tim prostorima. Tvrdilo se da EU i OEBS više vode računa da ne pokvare odnose sa Rusijom nego o tamo nekoj Moldaviji, za koju je samo Rumunija usko zainteresovana. Ovdašnji komentatori smatraju da je „Voronjin produžena ruka Kremlja” i da su „Rusi sve to zamešali i izveli”.

Zato je, kao bomba, odjeknulo Baseskuovo tvrđenje na televiziji da se „Rusija uopšte nije mešala”. „Rusi neće podržati zloupotrebu.” „Rusija će biti neutralna. To mi govori moja analiza”, rekao je predsednik Trajan Basesku.

Izgleda da su moldavski ključevi zaista veoma zapetljani.

Milan Petrović

-----------------------------------------------------------
Ponovno prebrojavanje glasova potvrdilo pobedu komunista

Kišinjev - Ponovno prebrojavanje glasova u Moldaviji potvrdilo je pobedu Komunističke partije na parlamentarnim izborima i pokazalo da nije bilo izborne krađe, što je tvrdila opozicija, zvanično je saopštila juče Centralna izborna komisija, javio je Tanjug.