Калемегдан, Скадарлија, кафана…

Артур Кол, амбасадор Израела:

Ако је у питању кратка посета, своје пријатеље водим у шетњу Калемегданом, одакле се пружа најлепши поглед на ушће Саве у Дунав. У том случају, моји пријатељи и ја обично ручамо на „Калемегданској тераси”. Уколико имамо више времена на располагању, госте најрадије водим на Гардош, одакле се такође пружа прелеп поглед на реку и Земун. Обилазак Земуна обавезно укључује посету неком од рибљих ресторана на кеју, као што су „Шаран” или „Жабар”.

Драган Ђилас, градоначелник Београда:

Имам много пријатеља у иностранству, али они су већином рођени Београђани. Зато, када се окупимо, одемо у неки од ресторана који су нам одраније драги. Али,када би ми у посету дошао неки познаник из иностранства, који у Београду није боравио, рецимо, пет година поносно бих му показао Аду Циганлију, Калемегданску тврђаву и Скадарлију. Покушао бих и да сакријем неке лоше ствари, па бих га„посаветовао” да не иде на периферију како би избегао блатњаве улице. Рекао бих му и да се добро распита да литог дана у граду иманеких протеста илиблокираних улица, а преко Газеле бих га обавезно провео ноћу како не би видео нехигијенско насеље на обали реке

Зорица Томић, културолог:

(/slika2)Са гостима шетам по Калемегдану, око река, у Земуну и по „25. мају”. Обиђемо и Милошев конак, а редовно одлазимо у Музеј савремене уметности. Волим да их одведем и на Старо сајмиште, место „тешке” прошлости и садашњости, на ком сви познати српски сликари данас имају атељее. Ако су ми у посети познаници из Западне Европе, обавезно им покажем рушевине у Немањиној. Храна у престоници је генерално лоша, некада се добро јело у „Игуани”, а данас још у „Заплету”. Најлепшу башту имају ресторани „Мадера” и „Франш”. Одлазимо и у кафиће „Менхетн” и „Мали сквер” где су одлична услуга и добра музика.

Ева Рас, глумица и сликарка:

Ретко кувам и госте водим у „Каленић” на Врачару. То је чувена кафана. Кад ми дођу моји Мађари, одемо на Калемегдан где су бројни споменици који су у вези са српско-аустроугарским односима. Због тога је Београд на мађарском познат и као Фехервар, Нандоралба, Нандофехервар, Ландофехервар... Одатле гледамо Ушће, а често посетимо и оперу у Народном позоришту и „Мадленијануму”. Госте из иностранства проведем кроз кожарске радње где купују капуте по ценама по којим не могу у својим градовима. Свиђа им се да у кафани „Дача” виде све оне тканице, колевке и преслице, а највише се обрадују кад им конобар послужи свињске шницле са шљивама. У „Дачи” постављају огромне тањире, па се изненаде кад наруче порцију печурака а оно стигне цела тепсија.

Небојша Бакарец, одборник у Скупштини града:

Волим са пријатељима и гостима да одем на Аду и у картинг центар код Аеродрома „Никола Тесла”, у ресторан „Јеврем” или код „Даче”. Најмлађима је занимљиво тамо где има забаве, а то је „Делта сити” у ком се налазе играоница, флипери и куглањe. Ада Циганлија и Савско језеро су места где можете да бирате шетњу или излазак и дружење у гужви. Кошутњак и „25. мај” су одличне алтернативе за пешачење. Калемегдан је леп али је мртав у туристичком смислу и није ми јасно зашто се иде из крајности у крајност када је реч о овој тврђави.

Игор Блажевић, музичар:

(/slika3)Госте прво доведем у свој стан да им покажем аутентичну српску фолклорну појаву – живот многољудне породице у простору од 50 квадрата. Потом одемо у неки од кафића „Дипломатик”, рецимо, где долазе најлепше девојке или у „Балкански шпијун” где се точи непревазиђена медовача. Госте водим на „Бир фест” и на карневал бродова. Обиђемо Ташмајдан где је посебно лепа Црква светог Марка. У младости смо ишли у кафану „Последња шанса” која је једина радила до после поноћи. Гости из иностранства расположени су да једу овдашње специјалитете па идемо где ваља роштиљ. Направим им обавезно и „фолклорни” сендвич са тост хлебом, мајонезом и шунком. Странци у Београду ретко се осећају као странци. Упркос томе што град пропада, градски шмек успева да преживи.

Драган Амброзић, програмски уредник Дома омладине:

Страни музичари који су гостовали у Београду воле да сазнају занимљивости о престоници јер време на турнеји махом проводе по хотелима и концертним салама одакле не могу да упознају град у ком свирају. Они су врло захвални туристи, углавном су свесни да је оно што знају о Београду стереотип који се пласира кроз медије, и зато их више занима право лице града. Понекад им сазнање да овде имају многобројне фанове представља право откриће. Центар и веће улице углавном обиђемо таксијем, али право „ткиво” Београда сакривено је у старим деловима града, дорћолским сокацима, Улици Цара Душана... Скадарлија, и оваква каква је, представља узбудљиво искуство за многе јер не виђају често таква места. Госте водимо и на Калемегдан, као и у музеј Николе Тесле, који је једна од најпотцењенијих знаменитости града. Рок звезде одлазе и у ресторане где се служе једноставни специјалитети из наших крајева – кајмак, ајвар и пршута.

М. Луковић