Министри су се тешко одрицали пара

Србији су потребни стабилни извори прихода, дакле реформа чији је циљ да порески терет буде широко и правично распоређен. Важно је да људи разумеју да порези који подржавају јавне финансије нису нешто што је од њих одузето, већ њихова грађанска обавеза. Увек је било и биће избегавања плаћања пореза. У време кризе, вероватно највише. Најбољи лек је једноставан и транспарентан порески систем, каже министарка финансија Диана Драгутиновић, поводом најаве да се спрема реформа пореског система у Србији. С обзиром да је истог дана кад је она говорила за „Политику“ усвојен ребаланс буџета, прво питање било је да ли је то била једногласна одлука владе.

– Нико није гласао против, што наравно не значи да су сви задовољни. Биланси су неумољиви. На крају ипак морате да се прилагодите расположивом новцу. Кад имаш новца, онда га трошиш. Кад немаш, онда не можеш. Лакше је одлучити се за фискалну консолидацију у тежим, кризним условима, али нема рецепта да се то уради успешно и безболно. Ипак, криза повећава разумевање о томе шта треба да се уради.

Да ли су сва министарства била за смањивање својих трошкова?

То не би било природно. Иза трошкова стоје конкретни програми министарстава. Није лако одрећи се својих програма, циљева, обећања. Уосталом, владе се и бирају на основу уверљивости датих обећања, а опстају ако испуне оно што су обећале или макар најважније.

Ко се од министара највише залагао да не буде под ударом штедње, а ко је најлакше пристао да се одрекне дела свог буџета?

Сви, без изузетка су били свесни да је фискално прилагођавање неопходно. Криза у јавним финансијама просто тера владу да донесе ургентни буџет. Али, природно је, такође, да најмањи простор за прилагођавање виде у властитим надлежностима. Зато се прво договоре општи принцип, формула или правило како ће се извршити прилагођавање. То је најтежи део посла. Кад се постигне договор о принципима, онда је остало питање технике. Примена правила ставља у исти положај све. Ипак, и министри су жива бића и желе да остане забележено како су се до последњег тренутка борили за своје програме, као и да упозоре какве ће последице имати привремено или трајно одустајање од програма.

Наметнуто смањење јавне потрошње само је привремена мера. Када ће почети реформа јавног сектора ?

Ја бих рекла да је она почела овим ребалансом. Од неких пројеката се одустало или су стављени под лед. Многи текући расходи су смањени. Пад трошкова државе је цена која је морала да се плати да би се јавна потрошња вратила на одрживи ниво. Следећи корак је измена пореских закона. Препоручљива је већа једноставност. Закон не сме бити претоварен и не сме бити универзално средство и економске и социјалне политике или заштите животне средине. Паралелно, мора да тече јачање контролне функције. Поћи ће се од оног пореског облика где су проблеми највећи. Пореско оптерећење је дефинисано законима, на пример Законом о порезу на доходак грађана, Законом о порезу на добит предузећа, Законом о порезу на додату вредност. То је теорија. Од одлучујућег значаја је начин на који се закони спроводе. Опорезивање не функционише без контроле. То је пракса. А контрола је у интересу државне благајне и економских актера који испуњавају своје пореске обавезе. Кад контрола уради своје, биће кристално јасно у којој мери су потребни даљи резови у јавној потрошњи.

Шта је идеја нове реформе и хоће ли се тиме стати на пут сивој економији?

Почећемо од Закона о порезу на доходак грађана. До пре десетак година постојао је консензус о томе да је синтетички порез најпогоднији облик опорезивања дохотка грађана. Многе земље у транзицији су увеле овај порез, али се у пракси показало да је реч о веома компликованом пореском облику и да представља административни терет и за обвезнике и за администрацију.

Уместо овог начина опорезивања, предлажемо прогресивно опорезивање зарада, уз постојање једне или максимално две пореске стопе. Сви остали приходи грађана, изузев зарада, опорезовали би се на извору прихода – јединственом, ниском и конкурентном пореском стопом од 10 одсто. Пореску основицу би чинили бруто приходи, без икаквих одбитних ставки, нормираних трошкова или неопорезивих цензуса. На овај начин систем би био једноставан, а буџетски приходи лако контролисани. На основу досадашњег искуства, мислим да нам је потребан што једноставнији систем, лак за разумевање и контролу, имајући у виду порески морал, слабу ефикасност у борби против пореских утаја, нарочито утаја у вези са нерегистрованим зарадама запослених. Ниска стопа од, на пример, 10 одсто на остале приходе грађана, изузев зарада, требало би да учини Србију конкурентном у односу на земље у окружењу, које су увеле пропорционалне пореске системе са ниским пореским стопама.

Србија би по европским мерилима могла да, рецимо, има владу са 15 министарстава. Када ћемо добити јефтинију државу ?

Јефтина држава се не мери бројем министара, већ учешћем јавне потрошње и јавног дуга у бруто домаћем производу. Мађарска има владу са 15 министара, Хрватска са 18 и истовремено највећу јавну потрошњу у овом делу Европе. Број министара је у директној вези са бројем странака које чине коалицију. Што је шири фронт странака, већа је влада. Македонија, иако мања земља по броју становника, има владу сличну нашој по броју министара. При томе, јавна потрошња је знатно нижа, а фискална политика веома одговорна.

Предвиђено новим мерама, прилагођавање у буџету за 100 милијарди биће довољно, али криза ће још трајати. Имате ли већ сада резервне мере?

Наравно да постоје резервне мере. Нема ту велике мудрости. Када новца нема, можеш да урадиш само две ствари: да повећаш приходе (што значи пореско оптерећење или задуженост) или да смањиш расходе. Боље је да се евентуално ново прилагођавање изврши на расходној страни. А још је боље кад је смањење расхода последица извршених реформи (на пример реформе државне администрације или реформе пензионог система).

Бисерка Думић

-----------------------------------------------

Порез на станове

После шока јавности због „солидарног” опорезивања плата, највише интересовања је за нова решења за опорезивање вишка стамбеног простора.

Иако ми се у почетку ово чинило као добар начин да се опорезује богатији део становништва, испоставило се да има бољих у смислу праведности, а једноставнијих решења и то без промене закона. Прво, анализом садашњег стања, испоставило се да је проблем у моделу вредновања пореске основице. Уместо од стварне тржишне вредности, пореска основица зависи од неке просечне вредности која се даље умањује на основу квалитета, амортизације и локације. Као резултат, пореска основица за луксузни стан у Кнез Михаиловој или кућу у старом делу Београда умањује се за више од 50 одсто. Додатно, велики број пореских стопа које зависе од обрачунске а не стварне тржишне вредности, што је прилично необично решење, још више компликује систем и даље умањује пореску обавезу. На крају, обрачунати порез се умањује и по основу броја чланова домаћинства, 40 одсто за власника стана и по 10 одсто за сваког члана домаћинства. У овом кораку, са мајским пореским решењем, само ће се уместо просечне вредности поћи од тржишне (коју пореска управа утврђује прилично добро кад је у питању порез на пренос апсолутних права). Само ова промена донеће локалним буџетима 1,5 милијарди динара више.

------------------------------------------

Маневарски простор

Како оцењујете критику опозиције да влада „лута од мера до мера”?

Као легитимно средство парламентарне борбе. Користи се утицај кризе на привредну активност да би се приказало да је влада неспособна. Пореди се влада којој је највећи проблем био вишак ликвидности са владом којој је проблем недостатак ликвидности. Логично је да је много мањи маневарски простор владе у условима мањка него у условима обиља.

-------------------------------------------

Русија и Кина

Колико би могло да се добије кредита од Русије и Кине?

Са Русима почињу званични преговори у мају, а Кина је показала интерес за одобравање пројектног зајма од око 200 милиона долара под повољним условима.