Скуп у Вашингтону о стаљинизму

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. децембра – Београд је играо значајну улогу у супротстављању једном од некадашњих и најсуровијих облика тоталитаризма – стаљинизму. На такву његову историјску карактеристику указали су учесници дводневне међународне конференције у Вашингтону, која је завршена синоћ.

Потврђено је, наиме, да је бивша Југославија, пре готово шест деценија, прва у комунистичком покрету пружила отпор стаљинизму, оспоривши тада у њему форсирану догму о "свемоћи" совјетског диктатора. Преиспитивање тог дела већ прилично заборављене прошлости сада су покренули овдашњи Румунски културни институт, домаћин скупа Центар "Вудро Вилсон", Универзитет Џорџтаун и Универзитет у Мериленду.

Увидом историчара у некад тајне архиве, указано је и да је Јосиф Висарионович Стаљин (1879–1953), после познатог Титовог раскида с њим 1948. године, "озбиљно планирао инвазију на Југославију". Али, и да је од ње одустао "јер у то време СССР није имао трупе у Бугарској, Румунији и Мађарској, чије локалне војске нису биле дорасле ондашњој југословенској армији".

Допринос раду конференције, посвећене понајвише проживљеним патњама у време страховладе, дао је и председник београдског Српско-америчког центра професор Светозар Стојановић. Излагањем под насловом "Разноврсност стаљинизма у светлости југословенског случаја", он је изнео и теоријска објашњења и приказ специфичности феномена тог периода. Оценио је, уз остало, да је у сукобу с Југославијом, Стаљина "појела нека врста арогантне самопоузданости" јер је погрешно рачунао да је за обарање југословенског руководства довољно "само да он мрдне прстом".

Подсетио је и на то да је бивша Југославија искусила стаљинизам мање него друге земље у којима су на власти биле комунистичке партије, предложивши да се следећи скуп о ондашњим искушењима усредсреди на процес дестаљинизације.