Skup u Vašingtonu o staljinizmu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. decembra – Beograd je igrao značajnu ulogu u suprotstavljanju jednom od nekadašnjih i najsurovijih oblika totalitarizma – staljinizmu. Na takvu njegovu istorijsku karakteristiku ukazali su učesnici dvodnevne međunarodne konferencije u Vašingtonu, koja je završena sinoć.

Potvrđeno je, naime, da je bivša Jugoslavija, pre gotovo šest decenija, prva u komunističkom pokretu pružila otpor staljinizmu, osporivši tada u njemu forsiranu dogmu o "svemoći" sovjetskog diktatora. Preispitivanje tog dela već prilično zaboravljene prošlosti sada su pokrenuli ovdašnji Rumunski kulturni institut, domaćin skupa Centar "Vudro Vilson", Univerzitet Džordžtaun i Univerzitet u Merilendu.

Uvidom istoričara u nekad tajne arhive, ukazano je i da je Josif Visarionovič Staljin (1879–1953), posle poznatog Titovog raskida s njim 1948. godine, "ozbiljno planirao invaziju na Jugoslaviju". Ali, i da je od nje odustao "jer u to vreme SSSR nije imao trupe u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj, čije lokalne vojske nisu bile dorasle ondašnjoj jugoslovenskoj armiji".

Doprinos radu konferencije, posvećene ponajviše proživljenim patnjama u vreme strahovlade, dao je i predsednik beogradskog Srpsko-američkog centra profesor Svetozar Stojanović. Izlaganjem pod naslovom "Raznovrsnost staljinizma u svetlosti jugoslovenskog slučaja", on je izneo i teorijska objašnjenja i prikaz specifičnosti fenomena tog perioda. Ocenio je, uz ostalo, da je u sukobu s Jugoslavijom, Staljina "pojela neka vrsta arogantne samopouzdanosti" jer je pogrešno računao da je za obaranje jugoslovenskog rukovodstva dovoljno "samo da on mrdne prstom".

Podsetio je i na to da je bivša Jugoslavija iskusila staljinizam manje nego druge zemlje u kojima su na vlasti bile komunističke partije, predloživši da se sledeći skup o ondašnjim iskušenjima usredsredi na proces destaljinizacije.