Има наде за текстилну индустрију

И да није било светске економске кризе, српска текстилна и индустрија обуће би пропале. Ово је малтене једногласна оцена како најуспешнијих произвођача, тако и економских стручњака. Стање је алармантно. Шверцована роба из Кине и других азијских земаља преплавила је домаће тржиште, производња је у сталном паду, а држава готово ништа не чини да заштити текстилце.

Тако барем тврди Мирко Тодоровић, власник текстилне компаније „Тодор”. Он сматра да је економска криза идеалан изговор за стање у овом делу привреде.

– Текстилце би у сваком случају задесила пропаст. Влада, једноставно, ништа не чини да затвори границе за шверцовану робу. Дошли смо у ситуацију да кинеске „крпице” чине 40 до 50 одсто укупног промета. С друге стране, производња пада јер многе компаније немају мотив да раде кад виде како се намештају тендери – истиче Тодоровић, алудирајући на наводне злоупотребе приликом набавке мајица за Универзијаду.

Он тврди да је ситуација била знатно боља у време владавине Зорана Ђинђића. Тада је, каже, покојни премијер рекао текстилцима: „Организујте се. Направите конзорцијум и по најповољнијим условима понудите полицији да за њу правите нове униформе”.

Од тога, нажалост, није било ништа, а данас је, истиче Тодоровић, стање у текстилној индустрији катастрофално.

Са Тодоровићевим мишљењем сагласан је и Радан Ристановић, власник ужичке текстилне фирме „Пахуљица”, који је недавно упозорио да, уколико држава нешто не предузме, може доћи до затварања око 20.000 радних места у овој грани индустрије.

Излаз из ћорсокака неки произвођачи виде у сарадњи са Руском Федерацијом. Тако Петар Тркуља, извршни директор комерцијално-производног сектора сомборског „Борелија”, каже да је ова фирма некада на руском тржишту била „компанија број један”.

– Наша роба је у Русији 20 одсто јефтинија од рецимо италијанске, јер смо ослобођени плаћања царина. Нажалост, нисмо у могућности да то користимо у довољној мери, јер држава није створила амбијент да српске фирме организовано наступе на руском тржишту – наглашава Тркуља, додајући да сомборски произвођач обуће шансу види и у пословима са Италијанима, који су једни од највећих купаца његове робе.

Тркуља тврди да је у прва три месеца ове године „Борели” имао у потпуности упослене капацитете, а да ће до јуна производња бити 30 одсто мања. Разлог за то је, каже, пад тражње на иностраном тржишту.

– С друге стране, на домаћем тржишту у наредна три до четири месеца нећемо имати много посла, јер смо завршили колекцију пролеће–лето – објашњава Тркуља и додаје да произвођаче обуће и текстилце највише погађа то што влада није успоставила контролу над црним тржиштем, где царује азијска роба.

На проблем нелојалне конкуренције више пута су указивали и у Привредној комори Србије, одакле поручују да је шверцу веома лако стати на пут.

– Потребно је само стриктно примењивати закон – каже Весна Васиљевић, секретар Удружења индустрије текстила, одеће, коже и обуће. – Држава би, најпре, требало да покаже да јој је у интересу да сузбије нелојалну конкуренцију. То ће учинити тако што ће почети да у потпуности примењује царинску процедуру код увоза робе, као и регулативу која се односи на декларисање робе пре пуштања у промет. Уколико се испостави да је роба недекларисана, она би морала бити заплењена, ма где се нашла у продаји.

Весна Васиљевић истиче и да се, осим шверцоване робе, највећи српски произвођачи и извозници текстила највише жале на стални раст трошкова производње. Упркос томе, каже, у јануару ове године извоз готових одевних предмета био је за 13 одсто већи него у истом периоду лане.

– Прошле године извезено је текстилне робе за 670 милиона долара, а готови одевни предмети били су трећи извозни производ у Србији. Чак смо забележили суфицит од 62 милиона, а такав тренд је настављен и у овој години – наглашавају у Удружењу индустрије текстила, одеће, коже и обуће.

Ови подаци свакако охрабрују и показују да постоји велика шанса за опоравак текстилне и индустрије коже и обуће. У то су убеђени произвођачи и заступници њихових интереса у Привредној комори, одакле поручују да без помоћи и подршке државе, сами произвођачи неће имати много успеха.