Ima nade za tekstilnu industriju

I da nije bilo svetske ekonomske krize, srpska tekstilna i industrija obuće bi propale. Ovo je maltene jednoglasna ocena kako najuspešnijih proizvođača, tako i ekonomskih stručnjaka. Stanje je alarmantno. Švercovana roba iz Kine i drugih azijskih zemalja preplavila je domaće tržište, proizvodnja je u stalnom padu, a država gotovo ništa ne čini da zaštiti tekstilce.

Tako barem tvrdi Mirko Todorović, vlasnik tekstilne kompanije „Todor”. On smatra da je ekonomska kriza idealan izgovor za stanje u ovom delu privrede.

– Tekstilce bi u svakom slučaju zadesila propast. Vlada, jednostavno, ništa ne čini da zatvori granice za švercovanu robu. Došli smo u situaciju da kineske „krpice” čine 40 do 50 odsto ukupnog prometa. S druge strane, proizvodnja pada jer mnoge kompanije nemaju motiv da rade kad vide kako se nameštaju tenderi – ističe Todorović, aludirajući na navodne zloupotrebe prilikom nabavke majica za Univerzijadu.

On tvrdi da je situacija bila znatno bolja u vreme vladavine Zorana Đinđića. Tada je, kaže, pokojni premijer rekao tekstilcima: „Organizujte se. Napravite konzorcijum i po najpovoljnijim uslovima ponudite policiji da za nju pravite nove uniforme”.

Od toga, nažalost, nije bilo ništa, a danas je, ističe Todorović, stanje u tekstilnoj industriji katastrofalno.

Sa Todorovićevim mišljenjem saglasan je i Radan Ristanović, vlasnik užičke tekstilne firme „Pahuljica”, koji je nedavno upozorio da, ukoliko država nešto ne preduzme, može doći do zatvaranja oko 20.000 radnih mesta u ovoj grani industrije.

Izlaz iz ćorsokaka neki proizvođači vide u saradnji sa Ruskom Federacijom. Tako Petar Trkulja, izvršni direktor komercijalno-proizvodnog sektora somborskog „Borelija”, kaže da je ova firma nekada na ruskom tržištu bila „kompanija broj jedan”.

– Naša roba je u Rusiji 20 odsto jeftinija od recimo italijanske, jer smo oslobođeni plaćanja carina. Nažalost, nismo u mogućnosti da to koristimo u dovoljnoj meri, jer država nije stvorila ambijent da srpske firme organizovano nastupe na ruskom tržištu – naglašava Trkulja, dodajući da somborski proizvođač obuće šansu vidi i u poslovima sa Italijanima, koji su jedni od najvećih kupaca njegove robe.

Trkulja tvrdi da je u prva tri meseca ove godine „Boreli” imao u potpunosti uposlene kapacitete, a da će do juna proizvodnja biti 30 odsto manja. Razlog za to je, kaže, pad tražnje na inostranom tržištu.

– S druge strane, na domaćem tržištu u naredna tri do četiri meseca nećemo imati mnogo posla, jer smo završili kolekciju proleće–leto – objašnjava Trkulja i dodaje da proizvođače obuće i tekstilce najviše pogađa to što vlada nije uspostavila kontrolu nad crnim tržištem, gde caruje azijska roba.

Na problem nelojalne konkurencije više puta su ukazivali i u Privrednoj komori Srbije, odakle poručuju da je švercu veoma lako stati na put.

– Potrebno je samo striktno primenjivati zakon – kaže Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće. – Država bi, najpre, trebalo da pokaže da joj je u interesu da suzbije nelojalnu konkurenciju. To će učiniti tako što će početi da u potpunosti primenjuje carinsku proceduru kod uvoza robe, kao i regulativu koja se odnosi na deklarisanje robe pre puštanja u promet. Ukoliko se ispostavi da je roba nedeklarisana, ona bi morala biti zaplenjena, ma gde se našla u prodaji.

Vesna Vasiljević ističe i da se, osim švercovane robe, najveći srpski proizvođači i izvoznici tekstila najviše žale na stalni rast troškova proizvodnje. Uprkos tome, kaže, u januaru ove godine izvoz gotovih odevnih predmeta bio je za 13 odsto veći nego u istom periodu lane.

– Prošle godine izvezeno je tekstilne robe za 670 miliona dolara, a gotovi odevni predmeti bili su treći izvozni proizvod u Srbiji. Čak smo zabeležili suficit od 62 miliona, a takav trend je nastavljen i u ovoj godini – naglašavaju u Udruženju industrije tekstila, odeće, kože i obuće.

Ovi podaci svakako ohrabruju i pokazuju da postoji velika šansa za oporavak tekstilne i industrije kože i obuće. U to su ubeđeni proizvođači i zastupnici njihovih interesa u Privrednoj komori, odakle poručuju da bez pomoći i podrške države, sami proizvođači neće imati mnogo uspeha.