Европа, Румуни и Роми: незгодни комплекси и проблеми

Од нашег дописника
Букурешт, априла – Почетком ове године између Рима и Букурешта засевале су дипломатске муње. Њихов повод: у Италији је поново покренута права хајка на румунске гастарбајтере, на Румуне уопште, које су италијански политичари и медији онако ђутуре оптуживали за убиства, пљачке, лоповлуке и силовања недужних Италијанки, а која су починили поједини беспризорни румунски Роми, окупљени у великом броју по картонским насељима око великих градова.

С тим у вези румунски медији су чак почели да говоре о васкрсавању фашизма у европској „чизми”. Овде се дигла грдна џева из које се јасно назирало да Румуне највише погађа то што све њих Италијани изједначавају са Ромима, иако су, говорећи као увређени чланови ЕУ, наглашавали да су и Роми равноправни и слободни европски грађани.

И током ове „епизоде” изашли су на видело неки незгодни узајамни комплекси који, већ више деценија, можда више од једног века, прате оно што се тиче односа Румуна и Рома, тачније Европе и Румуна, које често, у намери да једни друге увреде или понизе, све називају Циганима. Румуни су на то крајње осетљиви.

У тој осетљивости иду дотле да избегавају или мењају све оно што може да допринесе бркању појмова између „румунског” и „ромског”. Тако се овде дошло на идеју да ваља мењати скраћеницу којом се у међународним документима, списима, ознакама (па и на румунским пасошима) означава Румунија. Англосаксонска скраћеница РОМ, која подсећа на Роме, замењена је оном француском – РОУ”. Из истих разлога је, примерице, дошло и до дуплог прекрштавања назива једне новинске агенције. После збацивања Чаушескуа (1989) и промене свега што је подсећало на његову „златну комунистичку еру”, државна новинска агенција „Ађерпрес” неопрезно је 1990. преименована у „Ромпрес”. Тек касније је засметало оно „ром”, тако да је 2008. назив враћен на „Ађерпрес” (скраћеница од Агенција романа да преса).

Циганин или Ром

У последње време овде се повела жустра полемика око самог имена ромске заједнице. Окорели румунски националистички „теоретичари” затражили су да се у свеопшти оптицај поврати пређашње ословљавање са „Цигани”. Роми и њихови лидери су изричито против тога, па чак и против изазовног писања речи Ром са два р – „Рром”. Као што је познато, на језику романес или романи реч „ром” значи „човек”. А назив Циганин је за њих постао пејоративан.

Тврди се да бркање Румуна са Ромима има и нека реалистичка објашњења. Једно од њих је чињеница да највише Рома у Европи има (просечно и уопште) на територији Румуније. Према последњем званичном попису (из 2002) у Румунији живи 535.250 Рома. То је негде око 2,5 одсто од укупног броја житеља суседне земље. Међутим, један од утицајних и грлатих лидера румунских Рома, Мадалин Војку, иначе члан парламента,члан Социјалдемократске странке, тврди да овде живи 2.500.000 његових саплеменика, што је више од 10 одсто свих житеља. „Та је бројка утврђена нашим паралелним пописом”, вели музичар Војку, који је познат по изјави да и Роми располажу „својом ефикасном родовском обавештајном службом”.

Као објашњење за постојање раскорака између двају пописних бројева нуди се аргумент о постојању „комплекса ниже вредности”, који наводи многе житеље ромског порекла да се изјашњавају као етнички Румуни. Људи често прикривају своје ромско порекло, јер оно „лоше звучи”. У тим се тврдњама иде дотле да се објављују спискови „важних Румуна” у чијим жилама, наводно, тече ромска крв. У њима се појављују и имена познатих румунских политичара – бившег дугогодишњег председника Јона Илијескуа или, пак, бившег премијера Адријана Настасеа.

Румунија и Романија

Из писања овдашње штампе види се да је румунско друштво узнемирено упозорењима демографа да њихов наталитет нагло опада, уз увећање морталитета и исељавања. У последњој деценији број етничких Румуна се смањио за преко седам одсто, док је у исто времеброј Рома повећан за више од 20 одсто. Тако се дошло до једне, како је писао престонични „Адеварул”, „мрачне прогнозе” – да ће 2050. године, ако се садашњи демографски тренд настави, Румунија постати „Романија”, односно да ће Роми постати већинска популација.

Сами Роми се жале да су лоше „организовани”. Покушали су да се у својим новијим стремљењима окупе око неколико сопствених политичких странака. Међутим, те странке никада нису на изборима добро прошле, јер „комплексирани” Роми иду да гласају за велике, румунске политичке странке. Зато се дешава да њих у парламенту заступа само један посланик, као и све друге знатно мање националне мањине, осим Мађара којихје мање него Рома. Роми веле: где би нам био крај када бисмо у парламенту располагали са десет и више одсто клупа сходно нашој бројности. Били бисмо и ми, као и Мађари, онај језичак на политичкој ваги који одлучује на коју ће страну државни тас да превагне.

Иако су Роми познати као велики весељаци, њихова заједница у Румунији живи стално као у неком лонцу под притиском. На њих се углавном гледа попреко, јер се највећи број кривичних дела њима приписује. На стотине хиљада Рома немају уопште некакве личне исправе.И овде они бесправно граде своја картонска насеља, и овде њих силом расељавају и куће им руше. Зато се и они жале на етничку дискриминацију, и то поред великог броја свакојаких владиних и међународних програма, чији је циљ свеукупна еманципација ромског живља и његово укључивање у нормалне токове друштва.

Ипак, ромски језик је уведен у школе. Издају се уџбеници на романи језику. Држава издваја одређени број стипендија како би и ромска деца стигла да студирају. Пре неки дан је саопштено да је у православној цркви Раду вода у букурештанској четврти Ферентари одржана прва литургија на језику романи, коју је служио управо хиротонисани ђакон Данијел Ганга, ромски теолог.

Знатан број Рома још увек живи овде као потпуно пауперизовани номади. Уопште, Роми су права сиротиња. Углавном они и просјаче. Али, има међу њима и великих богаташа, који су добро искористили транзицију. Социјално раслојавање међу њима је веома видљиво. Појавили су се ромски кланови који се туку међусобно, делећи „интересне зоне”. У више места, нарочито на југозападу Румуније, појавила су се чисто ромска насеља са необичном архитектуром. Њихове куће личе на китњасте пагоде.

Милан Петровић

---------------------------------------------------------

Румунски Линколн

За аболицију ропства и еманципацију румунских Цигана највише се залагао велики румунски научник и државник Михаил Когалничану, кога румунски Роми славе као свог Линколна. Они се сваке године, на дан његове смрти – 2. јула 1891. – окупљају крај његовог споменика у Букурешту, на тргу који носи његово име, и тамо полажу стручке цвећа сећајући се великог „рома” (човека) који им је скинуо ланце.