Evropa, Rumuni i Romi: nezgodni kompleksi i problemi

Od našeg dopisnika
Bukurešt, aprila – Početkom ove godine između Rima i Bukurešta zasevale su diplomatske munje. Njihov povod: u Italiji je ponovo pokrenuta prava hajka na rumunske gastarbajtere, na Rumune uopšte, koje su italijanski političari i mediji onako đuture optuživali za ubistva, pljačke, lopovluke i silovanja nedužnih Italijanki, a koja su počinili pojedini besprizorni rumunski Romi, okupljeni u velikom broju po kartonskim naseljima oko velikih gradova.

S tim u vezi rumunski mediji su čak počeli da govore o vaskrsavanju fašizma u evropskoj „čizmi”. Ovde se digla grdna dževa iz koje se jasno naziralo da Rumune najviše pogađa to što sve njih Italijani izjednačavaju sa Romima, iako su, govoreći kao uvređeni članovi EU, naglašavali da su i Romi ravnopravni i slobodni evropski građani.

I tokom ove „epizode” izašli su na videlo neki nezgodni uzajamni kompleksi koji, već više decenija, možda više od jednog veka, prate ono što se tiče odnosa Rumuna i Roma, tačnije Evrope i Rumuna, koje često, u nameri da jedni druge uvrede ili ponize, sve nazivaju Ciganima. Rumuni su na to krajnje osetljivi.

U toj osetljivosti idu dotle da izbegavaju ili menjaju sve ono što može da doprinese brkanju pojmova između „rumunskog” i „romskog”. Tako se ovde došlo na ideju da valja menjati skraćenicu kojom se u međunarodnim dokumentima, spisima, oznakama (pa i na rumunskim pasošima) označava Rumunija. Anglosaksonska skraćenica ROM, koja podseća na Rome, zamenjena je onom francuskom – ROU”. Iz istih razloga je, primerice, došlo i do duplog prekrštavanja naziva jedne novinske agencije. Posle zbacivanja Čaušeskua (1989) i promene svega što je podsećalo na njegovu „zlatnu komunističku eru”, državna novinska agencija „Ađerpres” neoprezno je 1990. preimenovana u „Rompres”. Tek kasnije je zasmetalo ono „rom”, tako da je 2008. naziv vraćen na „Ađerpres” (skraćenica od Agencija romana da presa).

Ciganin ili Rom

U poslednje vreme ovde se povela žustra polemika oko samog imena romske zajednice. Okoreli rumunski nacionalistički „teoretičari” zatražili su da se u sveopšti opticaj povrati pređašnje oslovljavanje sa „Cigani”. Romi i njihovi lideri su izričito protiv toga, pa čak i protiv izazovnog pisanja reči Rom sa dva r – „Rrom”. Kao što je poznato, na jeziku romanes ili romani reč „rom” znači „čovek”. A naziv Ciganin je za njih postao pejorativan.

Tvrdi se da brkanje Rumuna sa Romima ima i neka realistička objašnjenja. Jedno od njih je činjenica da najviše Roma u Evropi ima (prosečno i uopšte) na teritoriji Rumunije. Prema poslednjem zvaničnom popisu (iz 2002) u Rumuniji živi 535.250 Roma. To je negde oko 2,5 odsto od ukupnog broja žitelja susedne zemlje. Međutim, jedan od uticajnih i grlatih lidera rumunskih Roma, Madalin Vojku, inače član parlamenta,član Socijaldemokratske stranke, tvrdi da ovde živi 2.500.000 njegovih saplemenika, što je više od 10 odsto svih žitelja. „Ta je brojka utvrđena našim paralelnim popisom”, veli muzičar Vojku, koji je poznat po izjavi da i Romi raspolažu „svojom efikasnom rodovskom obaveštajnom službom”.

Kao objašnjenje za postojanje raskoraka između dvaju popisnih brojeva nudi se argument o postojanju „kompleksa niže vrednosti”, koji navodi mnoge žitelje romskog porekla da se izjašnjavaju kao etnički Rumuni. Ljudi često prikrivaju svoje romsko poreklo, jer ono „loše zvuči”. U tim se tvrdnjama ide dotle da se objavljuju spiskovi „važnih Rumuna” u čijim žilama, navodno, teče romska krv. U njima se pojavljuju i imena poznatih rumunskih političara – bivšeg dugogodišnjeg predsednika Jona Ilijeskua ili, pak, bivšeg premijera Adrijana Nastasea.

Rumunija i Romanija

Iz pisanja ovdašnje štampe vidi se da je rumunsko društvo uznemireno upozorenjima demografa da njihov natalitet naglo opada, uz uvećanje mortaliteta i iseljavanja. U poslednjoj deceniji broj etničkih Rumuna se smanjio za preko sedam odsto, dok je u isto vremebroj Roma povećan za više od 20 odsto. Tako se došlo do jedne, kako je pisao prestonični „Adevarul”, „mračne prognoze” – da će 2050. godine, ako se sadašnji demografski trend nastavi, Rumunija postati „Romanija”, odnosno da će Romi postati većinska populacija.

Sami Romi se žale da su loše „organizovani”. Pokušali su da se u svojim novijim stremljenjima okupe oko nekoliko sopstvenih političkih stranaka. Međutim, te stranke nikada nisu na izborima dobro prošle, jer „kompleksirani” Romi idu da glasaju za velike, rumunske političke stranke. Zato se dešava da njih u parlamentu zastupa samo jedan poslanik, kao i sve druge znatno manje nacionalne manjine, osim Mađara kojihje manje nego Roma. Romi vele: gde bi nam bio kraj kada bismo u parlamentu raspolagali sa deset i više odsto klupa shodno našoj brojnosti. Bili bismo i mi, kao i Mađari, onaj jezičak na političkoj vagi koji odlučuje na koju će stranu državni tas da prevagne.

Iako su Romi poznati kao veliki veseljaci, njihova zajednica u Rumuniji živi stalno kao u nekom loncu pod pritiskom. Na njih se uglavnom gleda popreko, jer se najveći broj krivičnih dela njima pripisuje. Na stotine hiljada Roma nemaju uopšte nekakve lične isprave.I ovde oni bespravno grade svoja kartonska naselja, i ovde njih silom raseljavaju i kuće im ruše. Zato se i oni žale na etničku diskriminaciju, i to pored velikog broja svakojakih vladinih i međunarodnih programa, čiji je cilj sveukupna emancipacija romskog življa i njegovo uključivanje u normalne tokove društva.

Ipak, romski jezik je uveden u škole. Izdaju se udžbenici na romani jeziku. Država izdvaja određeni broj stipendija kako bi i romska deca stigla da studiraju. Pre neki dan je saopšteno da je u pravoslavnoj crkvi Radu voda u bukureštanskoj četvrti Ferentari održana prva liturgija na jeziku romani, koju je služio upravo hirotonisani đakon Danijel Ganga, romski teolog.

Znatan broj Roma još uvek živi ovde kao potpuno pauperizovani nomadi. Uopšte, Romi su prava sirotinja. Uglavnom oni i prosjače. Ali, ima među njima i velikih bogataša, koji su dobro iskoristili tranziciju. Socijalno raslojavanje među njima je veoma vidljivo. Pojavili su se romski klanovi koji se tuku međusobno, deleći „interesne zone”. U više mesta, naročito na jugozapadu Rumunije, pojavila su se čisto romska naselja sa neobičnom arhitekturom. Njihove kuće liče na kitnjaste pagode.

Milan Petrović

---------------------------------------------------------

Rumunski Linkoln

Za aboliciju ropstva i emancipaciju rumunskih Cigana najviše se zalagao veliki rumunski naučnik i državnik Mihail Kogalničanu, koga rumunski Romi slave kao svog Linkolna. Oni se svake godine, na dan njegove smrti – 2. jula 1891. – okupljaju kraj njegovog spomenika u Bukureštu, na trgu koji nosi njegovo ime, i tamo polažu stručke cveća sećajući se velikog „roma” (čoveka) koji im je skinuo lance.