„Дунаву осигурању” би пријала и држава

И пре избијања светске економске кризе власти сузаузеле, истина, начелан став да се компанија „Дунав осигурање” за сада не приватизује. Таква одлука, међутим, не значи и потпуно одустајање од његове даље својинске и друге трансформације. Готово истовремено с таквом идејом дошло је и до промене на месту првог човека те осигуравајуће куће – однедавно је води Миленка – Мила Јездимировић.

Отуда и прво питање како она као менаџер види даљу судбине своје компаније.

– „Дунав осигурање” се налази у веома специфичној позицији. Из више разлога. Ми смо друштвено предузеће, које мора да претрпи трансформацију, по мом мишљењу, најпре у државни капитал. Онако како је то урађено са Комерцијалном банком, где је страни инвеститор, у аранжману са владом мањински власник капитала, до момента коначног опредељивања статуса компаније. А то значи да у стратешкој оријентацији влада може да размишља и о могућој докапитализацији компаније, која подразумева стратешко повезивање са водећим европским осигуравачима – каже наша саговорница.

Она додаје да у овом кризном тренутку приватизација „Дунава” није целисходна ни по компанију, ни по осигуранике, а ни са становишта економских и осталих интереса државе.

С друге стране, потребно је још много труда унутар компаније како би се у условима релативно нове регулативе у области осигурања и жестоких конкурентских услова на тржишту обезбедили сви потребни елементи да се сачува део тржишта и остане на лидерској позицији.

– „Дунав” је код највећег броја наших грађана, без обзира да ли се баве бизнисом или не, синоним за осигурање. То је једна од наших предности које свакако морамо да искористимо – истиче наша саговорница.

Она наглашава да је веома важно успостављање адекватног система управљања имовином, капиталом и обавезама компаније.

– Осигурање је својеврсно огледало снаге привреде и финансијске моћи грађана једне земље. У кризи су послови осигурања посебно осетљиви. Док у банкарству криза „дува у крила”, јер расте тражња банкарских производа, пре свега позајмица, код осигурања је обрнут смер: прво се са листе расхода и трошкова скидају издаци за осигурање” – истиче генерална директорка „Дунава”.

Иако је укупна премија осигурања живота и осталих врста осигурања у сталном порасту, њихово учешће у БДП-у Србије је и даље скромно. У Хрватској и Словенији укупна премија по становнику 2007. била је четири, односно 13 пута виша него код нас. Важно је, међутим, да имамо највиши раст укупне премије по становнику, а то је доказ да имамо велики потенцијал за напредовање.

У индустрији осигурања у Србији постоји више од 20 осигуравајућих кућа. Поред „Дунава”, који је на првом месту са око трећином укупног тржишта, ДДОР-а са четвртином и „Делта-Ђенерали” са 16 одсто, и остали доприносе оштрој конкурентској утакмици. Долазак страних осигуравајућих кућа донео је, како наглашава наша саговорница, нови импулс бржем развоју и унапређењу делатности осигурања.

Слободан Костић

------------------------------------------------------

Нова улога „Дунава”

Једна од врло корисних улога коју стратешки може да одигра „Дунав осигурање” јесте и његово прерастање у институционалног инвеститора у инфраструктурне објекте на локалном нивоу, издавањем муниципалних обвезница. Права је штета, по мом мишљењу, што у овом моменту нема довољно знања и куражи у општинама за ту врсту хартија од вредности. Тиме би „Дунав” могао да пласира своја акумулирана средства, можда јевтиније од банака. Сви би имали корист од тога – инвеститори с нижом ценом извора финансирања, растеретио би се буџет Србије, а свако би почео да више размишља о „свом дворишту”. Додуше у томе је потребна подршка владе у погледу гаранција и прописа о имовини локалних самоуправа. Велика је мудрост и умеће да се ограничена јавна средства искористе и усмере на најбољи начин, сматра Јездимировићева.