„Dunavu osiguranju” bi prijala i država

I pre izbijanja svetske ekonomske krize vlasti suzauzele, istina, načelan stav da se kompanija „Dunav osiguranje” za sada ne privatizuje. Takva odluka, međutim, ne znači i potpuno odustajanje od njegove dalje svojinske i druge transformacije. Gotovo istovremeno s takvom idejom došlo je i do promene na mestu prvog čoveka te osiguravajuće kuće – odnedavno je vodi Milenka – Mila Jezdimirović.

Otuda i prvo pitanje kako ona kao menadžer vidi dalju sudbine svoje kompanije.

– „Dunav osiguranje” se nalazi u veoma specifičnoj poziciji. Iz više razloga. Mi smo društveno preduzeće, koje mora da pretrpi transformaciju, po mom mišljenju, najpre u državni kapital. Onako kako je to urađeno sa Komercijalnom bankom, gde je strani investitor, u aranžmanu sa vladom manjinski vlasnik kapitala, do momenta konačnog opredeljivanja statusa kompanije. A to znači da u strateškoj orijentaciji vlada može da razmišlja i o mogućoj dokapitalizaciji kompanije, koja podrazumeva strateško povezivanje sa vodećim evropskim osiguravačima – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da u ovom kriznom trenutku privatizacija „Dunava” nije celishodna ni po kompaniju, ni po osiguranike, a ni sa stanovišta ekonomskih i ostalih interesa države.

S druge strane, potrebno je još mnogo truda unutar kompanije kako bi se u uslovima relativno nove regulative u oblasti osiguranja i žestokih konkurentskih uslova na tržištu obezbedili svi potrebni elementi da se sačuva deo tržišta i ostane na liderskoj poziciji.

– „Dunav” je kod najvećeg broja naših građana, bez obzira da li se bave biznisom ili ne, sinonim za osiguranje. To je jedna od naših prednosti koje svakako moramo da iskoristimo – ističe naša sagovornica.

Ona naglašava da je veoma važno uspostavljanje adekvatnog sistema upravljanja imovinom, kapitalom i obavezama kompanije.

– Osiguranje je svojevrsno ogledalo snage privrede i finansijske moći građana jedne zemlje. U krizi su poslovi osiguranja posebno osetljivi. Dok u bankarstvu kriza „duva u krila”, jer raste tražnja bankarskih proizvoda, pre svega pozajmica, kod osiguranja je obrnut smer: prvo se sa liste rashoda i troškova skidaju izdaci za osiguranje” – ističe generalna direktorka „Dunava”.

Iako je ukupna premija osiguranja života i ostalih vrsta osiguranja u stalnom porastu, njihovo učešće u BDP-u Srbije je i dalje skromno. U Hrvatskoj i Sloveniji ukupna premija po stanovniku 2007. bila je četiri, odnosno 13 puta viša nego kod nas. Važno je, međutim, da imamo najviši rast ukupne premije po stanovniku, a to je dokaz da imamo veliki potencijal za napredovanje.

U industriji osiguranja u Srbiji postoji više od 20 osiguravajućih kuća. Pored „Dunava”, koji je na prvom mestu sa oko trećinom ukupnog tržišta, DDOR-a sa četvrtinom i „Delta-Đenerali” sa 16 odsto, i ostali doprinose oštroj konkurentskoj utakmici. Dolazak stranih osiguravajućih kuća doneo je, kako naglašava naša sagovornica, novi impuls bržem razvoju i unapređenju delatnosti osiguranja.

Slobodan Kostić

------------------------------------------------------

Nova uloga „Dunava”

Jedna od vrlo korisnih uloga koju strateški može da odigra „Dunav osiguranje” jeste i njegovo prerastanje u institucionalnog investitora u infrastrukturne objekte na lokalnom nivou, izdavanjem municipalnih obveznica. Prava je šteta, po mom mišljenju, što u ovom momentu nema dovoljno znanja i kuraži u opštinama za tu vrstu hartija od vrednosti. Time bi „Dunav” mogao da plasira svoja akumulirana sredstva, možda jevtinije od banaka. Svi bi imali korist od toga – investitori s nižom cenom izvora finansiranja, rasteretio bi se budžet Srbije, a svako bi počeo da više razmišlja o „svom dvorištu”. Doduše u tome je potrebna podrška vlade u pogledu garancija i propisa o imovini lokalnih samouprava. Velika je mudrost i umeće da se ograničena javna sredstva iskoriste i usmere na najbolji način, smatra Jezdimirovićeva.