Тиха рехабилитација бискупа Рожмана

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. априла – Пошто је пре две године словеначка десница успела у напору да поништи пресуду изречену љубљанском бискупу Грегорију Рожману и прваку народне странке Михи Креку под изговором „обнове процеса монтираног од стране комунистичког режима”, Окружни суд у Љубљани објављује да је нетом обуставио процесуирање кажњиве радње због „посебних правних околности које онемогућавају гоњење”. Посебна „околност” на коју се суд позива јесте да су обојица оптужених – мртви.

Тако је, баш као што су странке левице упозоравале октобра 2007, „испод жита, помоћу ‘правне рупе’, извршена тиха рехабилитација бискупа Рожмана и Михе Крека”. То значи да наредна поколења више неће учити да је Словеначку католичку цркву (СКЦ) током Другог светског рата водио злочинац и колаборациониста фашистичког режима Грегориј Рожман, који је заслужан и за врбовање домобранских регрута, нити да је домаћу политичку емиграцију предводио злочинац и (веле)издајник Миха Крек. Јанезу Јанши и његовим демократама (СДС) успело је да после 18 година борбе, тачније од времена када је Хрватска рехабилитовала Степинца, на мала врата испослују рехабилитацију Рожмана и Крека.

Иако је изостала судска редефиниција Рожмановог лика и дела, одбацивање оптужби да је учествовао у ратним злочинима значи нову, сада позитивну улогу СКЦ у Другом светском рату, упозоравају коментатори. С обзиром да је суд „утврдио да је у конкретном случају (оптужена) особа покојна”, за правосуђе је ствар закључена. Приде је и државна тужитељка део некадашње оптужнице против Рожмана и Крека у међувремену повукла. Сазнајемо да је реч о неделима описаним под насловом „Ратни злочини оптужених”.

Врховни суд Словеније је октобра 2007, у време када је на власти била десно оријентисана влада премијера Јанше, удовољио молби љубљанске надбискупије и поништио правоснажну пресуду Рожману и некадашњем лидеру народњака Креку. Суд је вратио случај Окружном суду у Љубљани, који је требало да спроведе ново суђење. Занимљиво је да се тада јавила тек основана партија демохришћана Словеније која је на адресу љубљанске надбискупије упутила отворено писмо у коме је тражила поновно суђење Рожману, уз нагласак да је куцнуо час да црква (СКЦ) проговори о моралној одговорности некадашњих верских вођа и својој улози у настанку домобранства. Демохришћани су опомињали да чињеница да је Врховни суд 2007. открио процесне грешке на суђењу Рожману (у његовом одсуству) у Љубљани 1946, када га је Војни суд на основу оптужбе за сарадњу са окупатором осудио на 18 година затвора са принудним радом, губитак грађанских права по одслуженој казни у периоду од 10 година и заплену целокупне имовине – не сме да послужи као изговор да Рожман буде помилован у погледу његове моралне кривице.

Демохришћани су тражили отварање архива и да се открије пуна истина – да Рожману није суђено само зато што је колаборирао са окупаторском влашћу, већ зато што је подстицао, морално и политички наговарао становништво да се прикључи домобранским (а не партизанским) формацијама током Другог светског рата. Зато су се млади Словенци „у име и за интересе вере уплели у мреже агресора, од њега прихватили оружје и повиновали његовим наредбама”, упозоравају демохришћани, уверени да није добро да у историји остане записано да се Рожман „извукао” због грешака у вођењу судског поступка, што не разрешава дилему о његовој кривици и моралној одговорности.

За пренос Рожманових посмртних остатака из Охаја у Словенију заузима се и некадашњи шеф словеначких комуниста и потоњи први председник самосталне државе Милан Кучан. Уз услов да то буде чин из пијетета који не сме да прерасте у политички спектакл.