Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тиха рехабилитација бискупа Рожмана

Тиха рехабилитација бискупа Рожмана
Бискуп Рожман и Леон Рупник (поред њега, поздравља)

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. априла – Пошто је пре две године словеначка десница успела у напору да поништи пресуду изречену љубљанском бискупу Грегорију Рожману и прваку народне странке Михи Креку под изговором „обнове процеса монтираног од стране комунистичког режима”, Окружни суд у Љубљани објављује да је нетом обуставио процесуирање кажњиве радње због „посебних правних околности које онемогућавају гоњење”. Посебна „околност” на коју се суд позива јесте да су обојица оптужених – мртви.

Тако је, баш као што су странке левице упозоравале октобра 2007, „испод жита, помоћу ‘правне рупе’, извршена тиха рехабилитација бискупа Рожмана и Михе Крека”. То значи да наредна поколења више неће учити да је Словеначку католичку цркву (СКЦ) током Другог светског рата водио злочинац и колаборациониста фашистичког режима Грегориј Рожман, који је заслужан и за врбовање домобранских регрута, нити да је домаћу политичку емиграцију предводио злочинац и (веле)издајник Миха Крек. Јанезу Јанши и његовим демократама (СДС) успело је да после 18 година борбе, тачније од времена када је Хрватска рехабилитовала Степинца, на мала врата испослују рехабилитацију Рожмана и Крека.

Иако је изостала судска редефиниција Рожмановог лика и дела, одбацивање оптужби да је учествовао у ратним злочинима значи нову, сада позитивну улогу СКЦ у Другом светском рату, упозоравају коментатори. С обзиром да је суд „утврдио да је у конкретном случају (оптужена) особа покојна”, за правосуђе је ствар закључена. Приде је и државна тужитељка део некадашње оптужнице против Рожмана и Крека у међувремену повукла. Сазнајемо да је реч о неделима описаним под насловом „Ратни злочини оптужених”.

Врховни суд Словеније је октобра 2007, у време када је на власти била десно оријентисана влада премијера Јанше, удовољио молби љубљанске надбискупије и поништио правоснажну пресуду Рожману и некадашњем лидеру народњака Креку. Суд је вратио случај Окружном суду у Љубљани, који је требало да спроведе ново суђење. Занимљиво је да се тада јавила тек основана партија демохришћана Словеније која је на адресу љубљанске надбискупије упутила отворено писмо у коме је тражила поновно суђење Рожману, уз нагласак да је куцнуо час да црква (СКЦ) проговори о моралној одговорности некадашњих верских вођа и својој улози у настанку домобранства. Демохришћани су опомињали да чињеница да је Врховни суд 2007. открио процесне грешке на суђењу Рожману (у његовом одсуству) у Љубљани 1946, када га је Војни суд на основу оптужбе за сарадњу са окупатором осудио на 18 година затвора са принудним радом, губитак грађанских права по одслуженој казни у периоду од 10 година и заплену целокупне имовине – не сме да послужи као изговор да Рожман буде помилован у погледу његове моралне кривице.

Демохришћани су тражили отварање архива и да се открије пуна истина – да Рожману није суђено само зато што је колаборирао са окупаторском влашћу, већ зато што је подстицао, морално и политички наговарао становништво да се прикључи домобранским (а не партизанским) формацијама током Другог светског рата. Зато су се млади Словенци „у име и за интересе вере уплели у мреже агресора, од њега прихватили оружје и повиновали његовим наредбама”, упозоравају демохришћани, уверени да није добро да у историји остане записано да се Рожман „извукао” због грешака у вођењу судског поступка, што не разрешава дилему о његовој кривици и моралној одговорности.

За пренос Рожманових посмртних остатака из Охаја у Словенију заузима се и некадашњи шеф словеначких комуниста и потоњи први председник самосталне државе Милан Кучан. Уз услов да то буде чин из пијетета који не сме да прерасте у политички спектакл.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.