Балканска веза у Боливији

У Боливији још влада конфузија после обрачуна званичних снага безбедности са завереницима који су, како тврди званични Ла Паз, хтели да убију левичарског председника ове сиромашне земље Ева Моралеса. Стицајем многих околности, читава прича око аутономије богате провинције Санта Круз, повезана је са ратовањем у Хрватској и отцепљењем од бивше Југославије, па се испоставило да је један од три убијена атентатора (уз Румуна и Ирца) добровољац хрватског домовинског рата Едвард Роса Флорес звани Чико који је уз боливијско и мађарско држављанство, због заслуга у рату на Балкану, стекао и хрватску путовницу.

Међу двојицом ухапшених је и Марио Франциско Тадић, Боливијац са додатним хрватским држављанством, и Елот Тоазо, са боливијским и мађарским пасошем.

   У муњевитој акцији полиције која је, прошле недеље, док је Ево Моралес путовао ка Тринидаду и Тобагу, на свеамерички самит, упала у хотел у Санта Крузу, где је пронашла „ћелију завереника” и огроман арсенал оружја. Ликвидирана је, како сада преносе званични медији, само мала ћелија мреже завереника о којој за сада нема много званичних података, док из богате аутономашке провинције стижу вести да се Боливијци хрватског порекла са двојним држављанством осећају угрожено и несигурно.

– Ирци, Хрвати и Мађари били су у завери са групом наших грађана. Сада истражујемо одакле је дошао новац за ову акцију. Желео бих да Барак Обама осуди овај покушај, а не да ћути као представници претходне администрације када је у мојој земљи покушан државни удар – рекао је Ево Моралес на самиту у Тринидаду.

Председник САД му је пред сам полазак из Порт оф Спејна одговорио јасно рекавши да „осуђује било какве покушаје насилног свргавања демократски изабраних власти”. 

Ма како да се расплете ова најновија драма у којој је, како се тврди, било планирано убиство председника, улога хрватских држављана у „косовизацији Боливије” одавно је позната званичницима у Ла Пазу.

Многи за ову „балканску везу” оптужују богатог бизнисмена из Санта Круза Бранка Маринковића који је истовремено један од вођа тамошњег покрета за аутономију или отцепљење богатих провинција. Власти у Ла Пазу чак су га оптуживале да преко својих балканских веза доводи добровољце са Балкана да у Боливији започну крвопролиће слично оном које се дешавало деведесетих у Маринковићевој прадомовини.

Родитељи су му се још 1956. године, бежећи из „старе Југославије” од „Титовог комунизма” и „глади”, населили у низинама Санта Круза, сина су добили једанаест година пошто су изабрали своју нову домовину. Бранко Маринковић, председник аутономашког комитета просперитетног и гасоносног Санта Круза, тврди да му не пада на памет да се игде другде икада исељава и да је стопроцентни Боливијац. У складу са коренима, има двојно држављанство – хрватско и боливијско – и говори течно шпански, хрватски и енглески. У јавним и политичким иступима служи се само шпанским, а сматра да се „по истом принципу” председнику Боливије, Еву Моралесу, може приговорити да је „странац” јер потиче од преколумбијског народа Ајмара, који је на овом тлу живео давно пре него што је „откривен” Нови свет.

Спотови на боливијској телевизији једно време су приказивали у вези са Маринковићем архивске снимке усташких покоља из Другог светског рата и повезивали ове догађаје са крвавим распадом Југославије и немирима у Боливији. За то су оптуживали управо богатог Бранка Маринковића и „његове плаћенике”. Сада се, поводом најновијих догађаја, Маринковић склонио на „сигурно место”, пишу поједини листови из његове провинције.

Хрватска има два конзулата у Боливији, од којих је један баш у Санта Крузу, док је други у Кочабамби.

Бранко Маринковић, међутим, тврди да је прича о његовом усташком пореклу исфабрикована, да он потиче из партизанске породице, која се касније разочарала, а на примедбе да је његов покрет обојен расизмом против староседелаца тамније пути, он одговара да је „равнодушан” према народима Кечуа и Ајмара који живе на надморској висини од 4.000 метара.

У политику је ушао да би заштитио своју провинцију од „отимања из Ла Паза”, упркос оштром противљењу своје лепе супруге која такође припада бледопутима. Бори се против најезде „црвених пончоса” како због традиционалног огртача од ламе зову Моралесове присталице.

Да ли је борба само реторичка, како тврди богати тајкун из сиромашне земље који је недавно у Санта Крузу уложио и у огромни међународни прес-центар, или је она потпомогнута хрватским добровољцима и оружјем, како се наговештава из Ла Паза, то за сада није још потпуно разјашњено.

Непосредно пре повратка у Боливију, прошле јесени, убијени јунак домовинског рата Чико оставио је у Мађарској десетак минута снимљене траке, за коју је молио да се објави у случају да се нешто деси. Овај снимак ће, како се чује, сутра емитовати мађарска телевизија.

Као да је слутио да ће му се нешто догодити, каже бискуп мађарске Реформаторске цркве у Осијеку, а преносе хрватски медији, који са великим жаљењем објављују вести о убиству Чикоа.