Balkanska veza u Boliviji

U Boliviji još vlada konfuzija posle obračuna zvaničnih snaga bezbednosti sa zaverenicima koji su, kako tvrdi zvanični La Paz, hteli da ubiju levičarskog predsednika ove siromašne zemlje Eva Moralesa. Sticajem mnogih okolnosti, čitava priča oko autonomije bogate provincije Santa Kruz, povezana je sa ratovanjem u Hrvatskoj i otcepljenjem od bivše Jugoslavije, pa se ispostavilo da je jedan od tri ubijena atentatora (uz Rumuna i Irca) dobrovoljac hrvatskog domovinskog rata Edvard Rosa Flores zvani Čiko koji je uz bolivijsko i mađarsko državljanstvo, zbog zasluga u ratu na Balkanu, stekao i hrvatsku putovnicu.

Među dvojicom uhapšenih je i Mario Francisko Tadić, Bolivijac sa dodatnim hrvatskim državljanstvom, i Elot Toazo, sa bolivijskim i mađarskim pasošem.

   U munjevitoj akciji policije koja je, prošle nedelje, dok je Evo Morales putovao ka Trinidadu i Tobagu, na sveamerički samit, upala u hotel u Santa Kruzu, gde je pronašla „ćeliju zaverenika” i ogroman arsenal oružja. Likvidirana je, kako sada prenose zvanični mediji, samo mala ćelija mreže zaverenika o kojoj za sada nema mnogo zvaničnih podataka, dok iz bogate autonomaške provincije stižu vesti da se Bolivijci hrvatskog porekla sa dvojnim državljanstvom osećaju ugroženo i nesigurno.

– Irci, Hrvati i Mađari bili su u zaveri sa grupom naših građana. Sada istražujemo odakle je došao novac za ovu akciju. Želeo bih da Barak Obama osudi ovaj pokušaj, a ne da ćuti kao predstavnici prethodne administracije kada je u mojoj zemlji pokušan državni udar – rekao je Evo Morales na samitu u Trinidadu.

Predsednik SAD mu je pred sam polazak iz Port of Spejna odgovorio jasno rekavši da „osuđuje bilo kakve pokušaje nasilnog svrgavanja demokratski izabranih vlasti”. 

Ma kako da se rasplete ova najnovija drama u kojoj je, kako se tvrdi, bilo planirano ubistvo predsednika, uloga hrvatskih državljana u „kosovizaciji Bolivije” odavno je poznata zvaničnicima u La Pazu.

Mnogi za ovu „balkansku vezu” optužuju bogatog biznismena iz Santa Kruza Branka Marinkovića koji je istovremeno jedan od vođa tamošnjeg pokreta za autonomiju ili otcepljenje bogatih provincija. Vlasti u La Pazu čak su ga optuživale da preko svojih balkanskih veza dovodi dobrovoljce sa Balkana da u Boliviji započnu krvoproliće slično onom koje se dešavalo devedesetih u Marinkovićevoj pradomovini.

Roditelji su mu se još 1956. godine, bežeći iz „stare Jugoslavije” od „Titovog komunizma” i „gladi”, naselili u nizinama Santa Kruza, sina su dobili jedanaest godina pošto su izabrali svoju novu domovinu. Branko Marinković, predsednik autonomaškog komiteta prosperitetnog i gasonosnog Santa Kruza, tvrdi da mu ne pada na pamet da se igde drugde ikada iseljava i da je stoprocentni Bolivijac. U skladu sa korenima, ima dvojno državljanstvo – hrvatsko i bolivijsko – i govori tečno španski, hrvatski i engleski. U javnim i političkim istupima služi se samo španskim, a smatra da se „po istom principu” predsedniku Bolivije, Evu Moralesu, može prigovoriti da je „stranac” jer potiče od prekolumbijskog naroda Ajmara, koji je na ovom tlu živeo davno pre nego što je „otkriven” Novi svet.

Spotovi na bolivijskoj televiziji jedno vreme su prikazivali u vezi sa Marinkovićem arhivske snimke ustaških pokolja iz Drugog svetskog rata i povezivali ove događaje sa krvavim raspadom Jugoslavije i nemirima u Boliviji. Za to su optuživali upravo bogatog Branka Marinkovića i „njegove plaćenike”. Sada se, povodom najnovijih događaja, Marinković sklonio na „sigurno mesto”, pišu pojedini listovi iz njegove provincije.

Hrvatska ima dva konzulata u Boliviji, od kojih je jedan baš u Santa Kruzu, dok je drugi u Kočabambi.

Branko Marinković, međutim, tvrdi da je priča o njegovom ustaškom poreklu isfabrikovana, da on potiče iz partizanske porodice, koja se kasnije razočarala, a na primedbe da je njegov pokret obojen rasizmom protiv starosedelaca tamnije puti, on odgovara da je „ravnodušan” prema narodima Kečua i Ajmara koji žive na nadmorskoj visini od 4.000 metara.

U politiku je ušao da bi zaštitio svoju provinciju od „otimanja iz La Paza”, uprkos oštrom protivljenju svoje lepe supruge koja takođe pripada bledoputima. Bori se protiv najezde „crvenih pončosa” kako zbog tradicionalnog ogrtača od lame zovu Moralesove pristalice.

Da li je borba samo retorička, kako tvrdi bogati tajkun iz siromašne zemlje koji je nedavno u Santa Kruzu uložio i u ogromni međunarodni pres-centar, ili je ona potpomognuta hrvatskim dobrovoljcima i oružjem, kako se nagoveštava iz La Paza, to za sada nije još potpuno razjašnjeno.

Neposredno pre povratka u Boliviju, prošle jeseni, ubijeni junak domovinskog rata Čiko ostavio je u Mađarskoj desetak minuta snimljene trake, za koju je molio da se objavi u slučaju da se nešto desi. Ovaj snimak će, kako se čuje, sutra emitovati mađarska televizija.

Kao da je slutio da će mu se nešto dogoditi, kaže biskup mađarske Reformatorske crkve u Osijeku, a prenose hrvatski mediji, koji sa velikim žaljenjem objavljuju vesti o ubistvu Čikoa.