Двојица придављивана 266 пута

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 20. априла – Учестала обелодањивања тајних докумената из блиске прошлости продубила су расколе у Америци око питања: колико су поступцима у рату против тероризма наудили и сами себи, овдашњем и међународном праву, као и угледу своје државе у свету. Залечивање тих рана се испоставља као неугодна терапија која треба, упоредо са санирањем финансијских траума, да преиспита склоности значајног дела националног бића ка – претеривањима.

Најновији повод је откриће које је, после пионирског подухвата блогера, данас доспело и на ударне ступце „Њујорк тајмса”. Тврди се, наиме, да су двојицу осумњичених за тероризам иследници ЦИА – „придављивали” укупно 266 пута.

Реч је о бруталном методу којим се испитанику сипањем воде у дисајне органе изазива осећај дављења под чијим ће дејством постати „кооперативнији”. Таквим мучењима били су изложени Абу Забајдах (83 пута), означен као оперативац Ал Каиде, и Халид Шеик Мохамед (183 пута) који је „за себе рекао да је био планер”, у истој Бин Ладеновој мрежи, атентата отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон, 11. септембра 2001. године, када је погинуло близу 3.000 људи.

Чињеница да су тако често били подвргавани „придављивању” баца додатну сумњу у објашњење доскорашње администрације Џорџа Буша да су се суровим третманом добијале „информације кључне за безбедност Америке”, оцењује „Тајмс”. Јер, да је поступак заиста био ефикасан, подаци би били добијани знатно брже, а не понављањем 83 или 183 пута, што су бројке за које се каже да су садржане у меморандуму Министарства правосуђа, чији садржај досад није био познат јавности.

Те, раније строго поверљиве, документе објавила је администрација новог председника Барака Обаме, на захтев Америчке уније за грађанске слободе. Уследила су различита реаговања.

Демократској власти опозициони републиканци, као део бившег врха ЦИА, сугеришу да ће разоткривање метода саслушавања „угрозити националну безбедност и послужити терористима”. Активисти за људска права, међутим, подржавају одлуку власти, уз оцену да је она „само први корак”, па да треба да уследи „позивање на одговорност за почињене злоупотребе”.

Обама настоји да се постави као „златна средина”. Забранио је (уз извесне релативизације) тортуре и тајне затворе ЦИА у иностранству, најавивши, уједно, да није склон позивању на одговорност оних који су „придављивања” примењивали „верујући да су такви поступци законити”.

Претходно је назначио и да нација „треба да буде више окренута будућности него прошлости”, да он није присталица, иако „нико не може бити изузет од примене закона”, процеса којима би на оптуженичку клупу били стављани бивши функционери, прозвани за поменута застрањивања. Укратко: што је било било је, вратити се неће, па нема ни разлога да се ико гони (осим евентуалних изузетака).

Специјалисти из Уједињених нација указују да таква „некажњивост” одудара од обавеза из међународне Конвенције против тортуре, којом се тражи извођење мучитеља пред лице правде. Како променити садашњост и будућност, ако почињено у прошлости остаје некажњиво – питају се и овдашњи поборници стриктне примене правила правне државе.

Обама је – како је у уводнику пре неки дан подсетио „Тајмс” – обећао „јасност и објашњења”. Обелодањивањем тајних докумената испунио је, додаје се, први део, а за други је потребно да се открије – по којим је правилима, ако их је било, дошло до кршења важећих, овде и уопште, правила.

Уважавање правила игре једно је међу битним ослонцима сваког, а традиционално и овдашњег, система. Ако би им остала непозната, сугерише се, не би могло да се просуди да ли их власт, или било ко, поштује. А то би значило, закључује се, да систем наставља да – „придављује” сам себе. Не 266 пута, наравно, али и даље – „кризично”.

-----------------------------------------------------------

Контакт с „непријатељем”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. априла - Барак Обама је принуђен да објашњава тактику „контакта с непријатељем”. Опозиција га напада да се према дотичнима показује као „попустљив”, док он и његов тим констатују да вишегодишње искључивости и некомуникативности према „неподобницима” Америци нису донеле ништа добро, па да је време за промену приступа.

Полемика се тренутно води, понајвише, о два најновија догађаја - смањивање рестрикција према Куби и Обамин „љубазан разговор” са венецуеланским председником Угом Чавесом на синоћ завршеном америчком самиту у Тринидаду и Тобагу. На оба та спољна и подуже спорна поља, познаваоци очекују „нови значајан развој догађаја”, независно од препуцавања овдашњих демократа и републиканаца, који такође спадају у - додуше уобичајени - „контакт међу љутим унутрашњим противницима”…