Dvojica pridavljivana 266 puta

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 20. aprila – Učestala obelodanjivanja tajnih dokumenata iz bliske prošlosti produbila su raskole u Americi oko pitanja: koliko su postupcima u ratu protiv terorizma naudili i sami sebi, ovdašnjem i međunarodnom pravu, kao i ugledu svoje države u svetu. Zalečivanje tih rana se ispostavlja kao neugodna terapija koja treba, uporedo sa saniranjem finansijskih trauma, da preispita sklonosti značajnog dela nacionalnog bića ka – preterivanjima.

Najnoviji povod je otkriće koje je, posle pionirskog poduhvata blogera, danas dospelo i na udarne stupce „Njujork tajmsa”. Tvrdi se, naime, da su dvojicu osumnjičenih za terorizam islednici CIA – „pridavljivali” ukupno 266 puta.

Reč je o brutalnom metodu kojim se ispitaniku sipanjem vode u disajne organe izaziva osećaj davljenja pod čijim će dejstvom postati „kooperativniji”. Takvim mučenjima bili su izloženi Abu Zabajdah (83 puta), označen kao operativac Al Kaide, i Halid Šeik Mohamed (183 puta) koji je „za sebe rekao da je bio planer”, u istoj Bin Ladenovoj mreži, atentata otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine, kada je poginulo blizu 3.000 ljudi.

Činjenica da su tako često bili podvrgavani „pridavljivanju” baca dodatnu sumnju u objašnjenje doskorašnje administracije Džordža Buša da su se surovim tretmanom dobijale „informacije ključne za bezbednost Amerike”, ocenjuje „Tajms”. Jer, da je postupak zaista bio efikasan, podaci bi bili dobijani znatno brže, a ne ponavljanjem 83 ili 183 puta, što su brojke za koje se kaže da su sadržane u memorandumu Ministarstva pravosuđa, čiji sadržaj dosad nije bio poznat javnosti.

Te, ranije strogo poverljive, dokumente objavila je administracija novog predsednika Baraka Obame, na zahtev Američke unije za građanske slobode. Usledila su različita reagovanja.

Demokratskoj vlasti opozicioni republikanci, kao deo bivšeg vrha CIA, sugerišu da će razotkrivanje metoda saslušavanja „ugroziti nacionalnu bezbednost i poslužiti teroristima”. Aktivisti za ljudska prava, međutim, podržavaju odluku vlasti, uz ocenu da je ona „samo prvi korak”, pa da treba da usledi „pozivanje na odgovornost za počinjene zloupotrebe”.

Obama nastoji da se postavi kao „zlatna sredina”. Zabranio je (uz izvesne relativizacije) torture i tajne zatvore CIA u inostranstvu, najavivši, ujedno, da nije sklon pozivanju na odgovornost onih koji su „pridavljivanja” primenjivali „verujući da su takvi postupci zakoniti”.

Prethodno je naznačio i da nacija „treba da bude više okrenuta budućnosti nego prošlosti”, da on nije pristalica, iako „niko ne može biti izuzet od primene zakona”, procesa kojima bi na optuženičku klupu bili stavljani bivši funkcioneri, prozvani za pomenuta zastranjivanja. Ukratko: što je bilo bilo je, vratiti se neće, pa nema ni razloga da se iko goni (osim eventualnih izuzetaka).

Specijalisti iz Ujedinjenih nacija ukazuju da takva „nekažnjivost” odudara od obaveza iz međunarodne Konvencije protiv torture, kojom se traži izvođenje mučitelja pred lice pravde. Kako promeniti sadašnjost i budućnost, ako počinjeno u prošlosti ostaje nekažnjivo – pitaju se i ovdašnji pobornici striktne primene pravila pravne države.

Obama je – kako je u uvodniku pre neki dan podsetio „Tajms” – obećao „jasnost i objašnjenja”. Obelodanjivanjem tajnih dokumenata ispunio je, dodaje se, prvi deo, a za drugi je potrebno da se otkrije – po kojim je pravilima, ako ih je bilo, došlo do kršenja važećih, ovde i uopšte, pravila.

Uvažavanje pravila igre jedno je među bitnim osloncima svakog, a tradicionalno i ovdašnjeg, sistema. Ako bi im ostala nepoznata, sugeriše se, ne bi moglo da se prosudi da li ih vlast, ili bilo ko, poštuje. A to bi značilo, zaključuje se, da sistem nastavlja da – „pridavljuje” sam sebe. Ne 266 puta, naravno, ali i dalje – „krizično”.

-----------------------------------------------------------

Kontakt s „neprijateljem”

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. aprila - Barak Obama je prinuđen da objašnjava taktiku „kontakta s neprijateljem”. Opozicija ga napada da se prema dotičnima pokazuje kao „popustljiv”, dok on i njegov tim konstatuju da višegodišnje isključivosti i nekomunikativnosti prema „nepodobnicima” Americi nisu donele ništa dobro, pa da je vreme za promenu pristupa.

Polemika se trenutno vodi, ponajviše, o dva najnovija događaja - smanjivanje restrikcija prema Kubi i Obamin „ljubazan razgovor” sa venecuelanskim predsednikom Ugom Čavesom na sinoć završenom američkom samitu u Trinidadu i Tobagu. Na oba ta spoljna i poduže sporna polja, poznavaoci očekuju „novi značajan razvoj događaja”, nezavisno od prepucavanja ovdašnjih demokrata i republikanaca, koji takođe spadaju u - doduše uobičajeni - „kontakt među ljutim unutrašnjim protivnicima”…