Немачко чудо рођено у Поцерском Добрићу

Недавно је у нашем главном граду гостовао један од најскупљих рукометних тимова Европе – немачки Рајен Некар. У шеснаестини финала Купа купова екипа из Естрингена је одржала лекцију Партизану победивши га с укупним резултатом 78:44 (у Немачкој 46:19, а на Бањици 35:25). У сенци овог окршаја дошло је до сусрета дугододишњих пријатеља. Ерхард Вундерлих (51), данас ловац на таленте Рајен Некара, и Милан Валчић, један од наших најбољих судија, после готово деценије поново су се срели и подсетили се на незаборавне тренутке.

Вундерлихове везе с нашим рукометом су много чвршће него што је то познато широј спортској јавности. Због тога не чуди што је легенда светског рукомета уочи гостовања Рајен Некара у Београду изразио огромну жељу да се види с Валчићем, који је био и сведок његовог рукометног успона.

За свега три године непознати играч из Аугзбурга је постао суперзвезда. Да није било невероватног сплета околности у који су и наши рукометни људи умешали прсте питање је да ли би у сазвежђу великих асова баш Вундерлих био крунисан за најбољег немачког рукометаша ХХ века. Тако је стао уз раме Францу Бекенбауеру који је исто то признање добио као фудбалер. То су, иначе, једини спортови у којима су Немци бирали своје апсолутно најбоље асове.

Вундерлихова каријера је почела крајње безазлено. Средином 1975. је имао 19 година и више рекреативно тренирао рукомет у петолигашу ФЦА из Аугзбурга. Стотинама километара даље Металопластика је тада завршила своју прву прволигашку сезону и с великим амбицијама кренула у сусрет наредној. Желела је да обогати искуство утакмицама против иностраних екипа. Преко Милана Валчића је ступила у везу с његовим школским другом Синишом Алексићем, који је дуго живео у Аугзбургу, с молбом да им уговори неку пријатељску утакмицу у Немачкој. Предложио им је ФЦА и препоручио да га прво позову у Шабац, а да им гостопримство буде потом узвраћено.

Клуб из Аугзбурга је у Шапцу, 13. јуна, изгубио пријатељску утакмицу с 37:25, а два дана касније је одигран својеврсни реванш у селу Поцерски Добрић с циљем да се популарише рукомет. И управо у том малом месту је рођено рукометно чудо. Вундерлих (вундер на немачком значи чудо) с девет ефектних погодака у првом полувремену је избио у први план тог свечарско-спортског догађаја. Голман Шапчана Зоран Живковић је могао да одахне у наставку, јер су у полувремену Металопластика и ФЦА су измешали играче, па се нашао у истој екипи с оним који му је пре тога изрешетао мрежу. Незаборавни меч у Добрићу завршен је нерешено (33:33).

Металопластика, која је касније постала прави рукометни колос (европски првак 1985. и 1986), понудила је Вундерлиху, што у збиљи, што у шали, да остане у Шапцу, иако је била свесна да због тадашњих прописа од тога нема ништа. Плавокоси двометраш се вратио са својом екипом у Немачку и не слутећи колико је прашине подигла његова блистава рола на ревијалном мечу у селу крај Шапца. Телефонске линије на релацији Југославија – Немачка су се ужариле, јер се настојало да до небрушеног дијаманта дође наш човек. Одмах је позван покојни Ђорђе Вучинић, тадашњи тренер Гумерзбаха и већ наредне године Вундерлих је постао члан тог славног клуба. Убрзо је заиграо и за репрезентацију Западне Немачке, коју је водио бивши прослављени југословенски селектор Владо Штенцл.

Вундерлих је за репрезентацију одиграо 140 утакмица и постигао 503 гола. Уз Хајнера Бранта и Јоахима Декарма био је најмлађи играч Западне Немачке на Светском првенству у Данској 1978. на којем је са Штенцлом други пут постала светски првак (на наредну титулу је чекала све до ове године).

За Гумерзбах је играо седам година и с њим се 1983. окитио титулом европског првака после тријумфа у Купу победника купова 1978. и 1979. Био је првак Западне Немачке 1982. и 1983. и освајач националног купа 1978, 1979, 1982. и 1983. По два пута је био најбољи стрелац немачког првенства (1981. и 1982) и најбољи играч (1982. и 1983). За прелазак у Барселону 1983. добио је милион долара чиме је оборен дотадашњи рекорд. Годину касније вратио се у Немачку, где је играо за Милбертсхофен и Бад Швартау. Тачку на блиставу каријеру је ставио 21. јуна 1988. у родном Аугзбургу, где је Западна Немачка одиграла ревијалну утакмицу против селекције света за коју су играли и наши репрезентативци Момир Рнић и Јовица Елезовић. На том спектаклу су судили Милан Валчић и Милан Митровић, што је био очигледан доказ Вундерлихове захвалности нашем рукомету.