Спинују председник, премијер, министри, странке, тајкуни...

Када је српски преговарачки тим, у понедељак ујутро, стигао у Баден на своје одредиште, хотел у коме је требало да се воде разговори о статусу Косова био је испуњен новинарима и камерама. Представници седме силе, од којих није могло да се прође ходницима, били су више него изненађени могућношћу коју им је организатор пружио. Неки су се извињавали: "Ово су немогући услови за рад преговарача, нама је требало да буде забрањен улазак у зграду. Не схватам зашто су нам дозволили да будемо овде!", рекао ми је искусни дописник светске новинске агенције. И заиста, тродневни преговори у аустријској бањи, најављивани да буду "затворени за јавност", од самог старта показали су одсуство било какве жеље да се албанска страна приволи да озбиљно проучи предлог Београда и евентуално уђе у дијалог о ономе што је требало да буде једина и главна тема – о будућем статусу Покрајине.

Наставак боравка у Бадену, који личи на Врњачку Бању 1964. године, донео је само ново одбијање албанске стране свега што су Срби предлагали. Неки од присутних новинара известили су да уприличени политички театар није уродио плодом. Неки су рекли да је реч о политичком спину.

"Спин" је, иначе, нов појам који прети да засени славу бренда. Чак и политичар који сада жели да омаловажи некога, више не каже да је то што тај неко ради "маркетинг". Не каже се више ни да је то "добро познати сценарио", сада полако све постаје спин. Спинује председник, премијер, министри, странке, тајкуни, сви имају око себе армију спин доктора и магова. А медији, наводно, трпе њихов притисак. Остаје нејасно како, кад је већ мајка родила све те спинере, Србија у очима света представља земљу ратних злочинаца и силоватеља хендикепиране деце. Како то да смо зло које заслужује да буде кажњено давањем независности Косову? Могуће је да су Албанци добро инвестирали милионе долара за спиновање светског јавног мњења у своју корист. А да ли смо им и ми својом глупошћу помагали? Да ли су неки наши репрезенти некад сувише личили на изашле из Милошевићевог шињела? Или је реч о инерцији, завери... нечем сасвим трећем?

Било како му драго, српска делегација закључила је на крају тродневног састанка да преговори нису ни готови ни пропали. И да је Србија спремна да настави конструктивно, мирно и упорно да трага за компромисом. Јер је решење косовског питања исувише озбиљно да би било олака последица било чијег спиновања.

Компромис је, срећом, у петак постигнут у Босни и Херцеговини. Колико смо нашпановани на лоше видело се по томе што наша средства јавног информисања овој доброј вести из суседне земље нису поклонила пажњу коју заслужује. Лајчакове мере су биле хедлајн у време доношења. Европско, компромисно решење, које је последица дијалога високог представника и првака сва три конститутивна народа и релаксирање ситуације у БиХ, не. Без обзира на начин на који медији третирају позитивне вести, без обзира на то што економске и животне теме скоро нико не бремза, треба забележити да је компромис на Балкану могућ. И не само што је могућ – неопходан је.

Велики део састанка који је у Истанбулу председник Србије имао с васељенским патријархом Вартоломејем управо се тицао таквог начина решавања спорова. Патријарх је говорио о дијалогу, о помирењу народа и о апсолутној потреби да се избегну насиље и рат. Духовни вођа 300 милиона православних хришћана распитивао се за европске интеграције Србије. Веома је био задовољан оним што је чуо и чињеницом да Србија напредује ка ЕУ. Ко је икада и помишљао да скепса може победити мудрост и доброту?

Саветник председника Републике