Пројекти за југоисток Европе

Југоисточна Еуропа је опет на прекретници, суочена с потребом завршетка мира у вријеме финанцијске кризе и економске рецесије. Јер, довршење мира на Балкану нужно је због земаља и људи овог дијела Еуропе, али и ради довршења највећег пројекта у новијој еуропској повијести – изградње уједињене слободне Еуропе. Због успоравања господарстава и с тиме повезаних социјалних посљедица, чињеница је да ниједна регија у Еуропи у новијој повијести нашег континента није била суочена с тако тешким увјетима за поратну стабилизацију и опоравак.

Али, и у временима кризе нема алтернативе напредовању. Кризу треба претворити у развојну шансу.

Поглавито зато што данас, у релативно кратком периоду након година рата, напетости и узајамних неповјерења, регија заиста улаже напоре како би напредовала на еуропском и еуроатлантском путу. Данас су све земље тзв. западног Балкана и југоисточне Еуропе на различите начине институционално већ повезане са ЕУ. Многе од њих су укључене и у НАТО, а с чланством Албаније и Хрватске шири се оквир заједничке одговорности за сигурност и стабилност овог дијела Еуропе. Та чињеница је изнимно вриједна јер институционалне везе омогућују духу отворености и сурадње да се шири регијом. На тај начин ствара се и повољнија клима за рјешавање преосталих неријешених билатералних и статусних питања у регији, у духу дијалога, компромиса, на темељу међународног права и, свакако, без узајамних увјетовања.

Стога земље регије, али и Еуропска унија и међународна заједница, морају учинити све што је у њиховој моћи како би задржале и учврстиле постигнуту разину стабилности и сигурности у овим временима господарских и социјалних посљедица кризе, те сачувале и оснажиле политику еуропског проширења на сваку земљу аспиранта из југоисточне Еуропе.

Југоисточна Еуропа је, дакле, пред избором између проналажења политичких рјешења која ће водити напријед или, с друге стране, продужења стагнације и статуса кво. То је избор повијесних размјера, који ће утјецати на будућност народа и грађана овог дијела Еуропе. То је избор између будућности и прошлости, између одговорног државништва и политике инерције.

У политичком смислу, то је избор између политике која ће водити напријед и заједнички тражити одговор на кризу, или препуштања југоисточне Еуропе, а напосе тзв. западног Балкана, останку изван еуропских токова.

Вијеће за регионалну сурадњу (РЦЦ) заједно с чешким, те будућим шведским предсједништвом ЕУ, разрадило је иницијативу окупљања земаља југоисточне Еуропе око новестратешке платформе која би промицала велике регионалне развојне пројекте у најприоритетнијим подручјима за национална господарства регије, као што су енергетика, инфраструктура и транспорт, који би се могли проширити и на друге секторе као што су заштита околиша, информативне технологије... Регионална конференција на тему јавно-приватног партнерства коју РЦЦ припрема за девети месец ове године отворит ће простор и за укључивање приватног сектора у развој таквих великих регионалних инфраструктурних пројеката.

Еуропска комисија и међународне финанцијске институције су такођер упознате с иницијативом, а план проведбе треба бити потврђен на предстојећем састанку на врху Процеса сурадње у југоисточној Еуропи (СЕЕЦП) који ће бити одржан 5. јуна2009. у Кишињеву у Молдавији, што би омогућило РЦЦ-у и предсједништвима ЕУ да крену с оперативном разрадом.

Покретачка снага иницијативе лежи у одржавању динамичности националних господарстава путем својеврсног ,,New Deala” који би такођер омогућио брзи одговор на могуће неповољне социјалне аспекте тренутне кризе, на позадини бројних још нерјешених политичких односа.

Додатна вриједност иницијативе је у томе што би велики регионални пројекти потицали реформе повезане с приступањем ЕУ.

Дошло је вријеме за смјеле, храбре и велике идеје за југоисточну Еуропу. Тренутна криза може се претворити у прилику за надокнађивање времена изгубљеног тијеком протеклих десетљећа. Повијест се не смије поновити, а будућност мора постати достижна.

Главни секретар Већа за регионалну сaрадњу