Штедња смањује број премијера

После ребаланса буџета Србије, Министарство културе предочило је предстојеће мере за стезање каиша, а основна ставка за резање је новац одвојен за културна дешавања. Од 1,6 милијарди динара, колико је првобитно било додељено за разне програме и манифестације, од одржавања споменика културе, преко филмских и музичких фестивала до књижевних манифестација, културни посленици сада ће на располагању имати 800 милиона динара. Међутим, то не значи да паре које су већ одређене за неку културну манифестацију, примера ради, „Егзит”, неће аутоматски бити преполовљене за 50 одсто, него ће се процењивати ко по квалитету заслужује да добије упола мање новца, а, према најавама, постоји и варијанта да нека манифестација, за коју се процени да није успешна, престане да постоји.

Поред смањења ових трошкова за 50 одсто, у Министарству културе кажу да плате запослених у институцијама културе неће бити смањиване, осим оних које прелазе 40.000 динара, а ускоро ће бити познато које ће тачно институције добити мање новца.

Плате преко 40.000 динара, по уредби Владе биће смањене за 10 одсто, а новац за све програме биће поново распоређиван, кажу у Министарству културе.

Подсетимо, на недавном састанку са директорима културних институција, министар културе Небојша Брадић је напоменуо да ће бити преиспитана мисија појединих установа, као и опстанак неких институција. За стваралаштво у области културе првобитно је било планирано 887 милиона динара, сада је сума знатно мања, тако да ће културни посленици морати добро да се потруде како би доказали да њихов програм заслужује новац из овог, скраћеног буџета.

Према речима Божидара Ђуровића, в. д. директора Народног позоришта, први корак штедње биће мањи број премијера, неке ће морати да сачекају бољу ситуацију у држави.

– Ми имамо добар постојећи репертоар – каже Ђуровић – и пажљиво ћемо смањивати програм. Свакако је боље да имамо седам квалитетних представа, него 10 просечних. Смањиваћемо и ауторске хонораре, који су прилично високи, и они ће бити прилагођени реалним могућностима.

Ђуровић истиче да ни једна представа која се већ игра неће бити скинута са репертоара, а он ће се трудити да сачува она радна места која остварују резултате.

– То не значи да ћемо отпуштати људе, него планирамо да упослимо оне који мање раде – каже Ђуровић и напомиње да ће се Народно позориште потрудити да и донацијама поправи финансијску ситуацију.

Љиљана Ђурић, председница Савеза драмских уметника, каже да са стрепњом очекује предстојеће дане, јер, како истиче, има много покренутих програма за које би било штета да остану без новца.

– Ми смо и за први овогодишњи квартал већ добили 10 одсто мање новца. Била би велика штета када би било доведено у питање излажење часописа „Лудус”. Чула сам од колега из позоришта да ће бити двоструко мање премијера, што опет ствара проблем, јер то одмах значи и мање новца од продатих карата – објашњава Ђурићева.

Сретен Угричић, директор Народне библиотеке, каже да није спорно да и култура мора да следи јединствену стопу рационализације од 25 одсто.

– Криза ће изнуђено учинити видљивијим стварне приоритете културне политике. Ти приоритети у култури не би смели да буду социјалнополитичке природе, него одрживост врхунских културних вредности и виталних програма. У култури није све у новцу, али новац је очито културна форма – каже Угричић, и упозорава на опасност од најављеног преузимања дела такозваних сопствених прихода установа, уместо њиховог подстицања.

Иначе, на мети смањења буџетског новца могу се наћи пројекти из области заштите културне баштине, за које је првобитно било одвојено 400 милиона динара, затим суфинансирање производње дугометражних филмова, а мање новца могу да очекују и сви остали уметници, који се баве музичким, сценским и визуелним стваралаштвом. Свакако постоји могућност да и међународни односи осете последице мера против економске кризе, за које је првобитно било додељено 200 милиона динара.

С. Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Преиспитивање мисије фестивала

- Држава више неће финансирати институције и манифестације које су изгубиле своју мисију, укључујући и позоришне фестивале, поручио је министар културе Србије Небојша Брадић у Зрењанину, отварајући 59. Сусрете професионалних позоришта Војводине.Констатујући да је финансијска криза, Брадић је рекао да треба преиспитати мисију традиционалних институција и манифестација, јер држава неће више финансирати оне од којих је остала само празна љуштура. Без потребног минимумапосећености фестивали се претварају у машине за прављење дефицита - рекао је Брадић у Народном позоришту „Тоша Јовановић”.Брадић је навео да долази до својеврсног парадокса да се фестивали умножавају, често у врло блиским, па чак и суседним, просторима. А што је већи њихов број, додао је, већа је и опасност да сви почну да личе један на други. Тренутно се налазимо у периоду „евалуације и рационализације позоришних фестивала”, казао је министар културе, а према његовим речима држава ће финансирати само оне манифестације, а самим тим и фестивале, који имају истински потенцијал да унапређују мисију културе.

SEEcult.org