Слатки рецепт за памет

Шта је потребно да би вам мозак радио као швајцарски сат? Црна чоколада, добар секс, много смеха и гашење телевизора кад почну сапунске серије. Британски психолог Тони Хоум и биохемичар Симон Вотон, аутори бестселера „Тренирај свој мозак“ тврде да су ово основни састојци провереног рецепта за бољу памет.

По њима, правила за квалитетнији живот и боље функционисање мозга и нервног система сасвим су једноставна и врло економична. Први савет гласи – радите што више, све оно што вам причињава телесно задовољство и ужитак. Друго, смејте се што чешће. Треће, будите отворени према другима и свету и, четврто, трудите се да у сексу будете задовољни и задовољени.

Аутори су дуже од деценије сакупљали и проучавали научне чланке и студије на основу којих су сачинили листу намирница и ствари које стимулишу и позитивно утичу на функционисање мозга. Горка чоколада и секс подстичу лучење серотонина, хормона који ствара осећај задовољства. После уживања у неколико коцкица чоколаде или након коитуса, мозак је креативнији, активнији, али у исто време смиренији и способнији за доношење исправних одлука и закључака. Сасвим супротно, марихуана и гледање сапунских серија или сличних телевизијских садржаја, умртвљује и уништава неуроне. Негативан ефекат имају и компјутерске игрице, чак и оне компликоване базиране на стратегији, а на испиту је пао и популарни судоку, који ни изблиза не стимулише мождану активност као неколико минута здравог смеха. Огромни непријатељ савршене менталне форме је стрес, као и циничне и особе које се стално на нешто жале. Доручак од кога ће мозак „процветати“ састоји се од рибе и квалитетне саламе и пршуте, а комплетан сексуални однос, који сем пенетрације и оргазма укључује и фантазију и предигру, истински је еликсир за менталну форму.

-----------------------------------------------------------

Занимање ризично за здравље

Европска Агенција за сигурност и здравље на раду објавила је извештај о хемијским материјама које би могле да представљају нове и растуће ризике за раднике. Ове материје ће утицати на развој болести попут алергија, астме, неплодности и рака.

Стручну прогноза нових „хемијских ризика” израдило је 49 стручњака из целе Европе, а на самом врху ризичних фактора налазе се наночестице, односно нанотехнологија која се користи у козметичким и информатичким производима.

Због изложености радника хемикалијама расте број оболелих од алергија. Процењује се да хемикалије изазивају 80–90 одсто обољења коже, а она су друга међу болестима на раду, иза болести мишића и костију. Засад, међутим, не постоје договорене научне методе којима би се утврдио утицај  штетних материја на кожу и одредиле сигурне границе изложености коже.

У извештају се такође наводи опасност од материја које могу да доведу до развоја карцинома, међу којима су и испаравања дизела.

Међу занимањима у којима су радници суочени с високим ризиком од додира с опасним материјама јесу руковање  отпадом, грађевина и услужне делатности попут чишћења или кућне неге.

У Европској Агенцији за сигурност и здравље на раду процењују да је сваке године 74.000 смртних случајева у вези са радним местом изазваних опасним материјама које се сусрећу на раду. То значи да 10 пута више људи умре од опасних материја него од незгода на раду као и то да многе компаније не воде довољно рачуна о њиховом уклањању или замени.