Срђевићи се не дају

Гацко – Недалеко Срђевића су Фазлагића кула и понор Мушнице. Горе под Бјелашницом, узвишење Орљи и на њему некропола. Близу је Вртина са војводском гробницом породице Трковић из петнаестог века, а насред села средњовековна црква коју су подигли кнезови и дипломате Срђевићи. По њима је ово село, само пет-шест километара далеко од Гацка, и добило име. Срђевићи се помињу у Дубровачком архиву и у Сопоћанском именику док се у манaстиру Житомислић чува Минеј из срђевићке цркве писан на пергаменту још у 14. веку.

Срђевића данас у Босни има и код Ливна и код Српца. Иако на издисају, пошто му гатачка термоелектрана намерава узети грунт, Срђевићи се не дају. Отимају се да макар црква Светог Игњатије Богоносца, остане тамо где је вековима и да прича како је некада давно у Срђевићима било и људи и хајвана и среће и ратова и добра и будућности за коју су се сељани борили.

Ковачевићи су у ово село стигли пре готово пет стотина година. Пре њих ту је било само неколико породица Срђевића.

– Многима смо сметали. Многима били на нишану. Али, нисмо се дали. У Срђевићима ипак нећемо још дуго остати. Гатачка термоелектрана са багерима и површинским коповима приближила се селу на стотинак метара. Мораћемо да одемо. Тога смо свесни. Да само цркву не дирају, биће нам лакше, каже Саво Ковачевић.

У Срђевићима је уочи Другог светског рата, било око три стотине душа. Пред последњи рат било их је деведесетак, а данас само четрдесет и двоје, углавном из породица Ковачевића и Милошевића. У Срђевићима је данас и једна породица Поповаца док Дедијера у селу више нема.

– Мало миграције, а много више злочини које су у Срђевићима чинили прво Талијани, а потом комшије муслимани и усташе Анте Павелића, скупо су наплатили своје, каже старина Данило Ковачевић.

– За последњег збора код храма Светог Игњатије Богоносца, дошли Срђевићани и њихови гости. Долазиће и убудуће јер Срђевића је било готово пола миленијума, а зашто да их не буде и убудуће. Макар и механизација гатачке термоелектране ушла у наше село – на крају ће Саво Ковачевић.

-----------------------------------------------------------

Камена писменост

Камена писменост је најстарија писменост Гацка. Некропола у Срђевићима подигнута од 12. до 15. века, заправо је остатак живота и истине о овом делу Херцеговине. Текстови и слова писани епиграфским писмом јужнословенске ћирилице зборе о етничкој припадности и прошлости Срђевића и гатачког краја. На то су сељани Срђевића посебно поносни, пише професор Милан Бејатовић.