Srđevići se ne daju

Gacko – Nedaleko Srđevića su Fazlagića kula i ponor Mušnice. Gore pod Bjelašnicom, uzvišenje Orlji i na njemu nekropola. Blizu je Vrtina sa vojvodskom grobnicom porodice Trković iz petnaestog veka, a nasred sela srednjovekovna crkva koju su podigli knezovi i diplomate Srđevići. Po njima je ovo selo, samo pet-šest kilometara daleko od Gacka, i dobilo ime. Srđevići se pominju u Dubrovačkom arhivu i u Sopoćanskom imeniku dok se u manastiru Žitomislić čuva Minej iz srđevićke crkve pisan na pergamentu još u 14. veku.

Srđevića danas u Bosni ima i kod Livna i kod Srpca. Iako na izdisaju, pošto mu gatačka termoelektrana namerava uzeti grunt, Srđevići se ne daju. Otimaju se da makar crkva Svetog Ignjatije Bogonosca, ostane tamo gde je vekovima i da priča kako je nekada davno u Srđevićima bilo i ljudi i hajvana i sreće i ratova i dobra i budućnosti za koju su se seljani borili.

Kovačevići su u ovo selo stigli pre gotovo pet stotina godina. Pre njih tu je bilo samo nekoliko porodica Srđevića.

– Mnogima smo smetali. Mnogima bili na nišanu. Ali, nismo se dali. U Srđevićima ipak nećemo još dugo ostati. Gatačka termoelektrana sa bagerima i površinskim kopovima približila se selu na stotinak metara. Moraćemo da odemo. Toga smo svesni. Da samo crkvu ne diraju, biće nam lakše, kaže Savo Kovačević.

U Srđevićima je uoči Drugog svetskog rata, bilo oko tri stotine duša. Pred poslednji rat bilo ih je devedesetak, a danas samo četrdeset i dvoje, uglavnom iz porodica Kovačevića i Miloševića. U Srđevićima je danas i jedna porodica Popovaca dok Dedijera u selu više nema.

– Malo migracije, a mnogo više zločini koje su u Srđevićima činili prvo Talijani, a potom komšije muslimani i ustaše Ante Pavelića, skupo su naplatili svoje, kaže starina Danilo Kovačević.

– Za poslednjeg zbora kod hrama Svetog Ignjatije Bogonosca, došli Srđevićani i njihovi gosti. Dolaziće i ubuduće jer Srđevića je bilo gotovo pola milenijuma, a zašto da ih ne bude i ubuduće. Makar i mehanizacija gatačke termoelektrane ušla u naše selo – na kraju će Savo Kovačević.

-----------------------------------------------------------

Kamena pismenost

Kamena pismenost je najstarija pismenost Gacka. Nekropola u Srđevićima podignuta od 12. do 15. veka, zapravo je ostatak života i istine o ovom delu Hercegovine. Tekstovi i slova pisani epigrafskim pismom južnoslovenske ćirilice zbore o etničkoj pripadnosti i prošlosti Srđevića i gatačkog kraja. Na to su seljani Srđevića posebno ponosni, piše profesor Milan Bejatović.