Великан у Апотеци

Вршац - Пола века од смрти великог сликара Паје Јовановића (1859-1957) Вршчани нису обележили већим манифестацијама као што је очекивано па се захвалност уметнику, у свечаним приликама, углавном сводила на хвалисање о томе да је он у Вршцу рођен. Није било манифестација, као лане, поводом Стеријиних годишњица (200 година од рођења и 150 од смрти). Кажу да ће их бити кроз две године, поводом века и по од рођења нашег чувеног сликара реалисте.
Последњи пут Вршчани су се значајније одужили Паји Јовановићу пре равно три деценије. У познатој згради Апотека, на степеницама, у центру града, отворена је стална изложбена поставка Паје Јовановића чији је аутор Мирјана Мареш. Није случајно ни што се овај мини-музеј, део Градског музеја, налази у кући Пајиног брата Александра, апотекара, саграђеној половином 18. века.
Под истим кровом су, тако, две музејске поставке: Пајиних дванаест слика, са још три позајмљене из легата Музеја града Београда, уметников штафелај..., и - историја здравствене културе и апотекарства у вршачком крају.

Вршчани у својој туристичкој понуди већ три деценије имају и Апотеку на степеницама.

- Галеријска поставка је отворена недељом, а у осталим данима простор је групама и појединцима доступан по позиву, каже за "Политику" кустос Градског музеја Драгана Куручев, историчар уметности. - Ове слике су откупљене или су поклон породице. Јер, Паја је Градском музеју у Вршцу поклонио само једно платно, портрет под називом "Композитор Урош Џимић" из 1902. године. Још нисмо успели да продремо у историјат насликане личности.

У овом простору доминирају две слике. Прва је триптихон, димензије 2 метра са 4, из 1896. године, на којем су приказане три делатности Вршчана: виноградарство, ратарство и трговина.

Друга је портрет краља Александра Карађорђевића у природној величини, који је уметник урадио 1930. године. Слика је димензија 112 са 215 сантиметара. Овај портрет је дуго био у музејском депоу, далеко од очију јавности.

И друга платна привлаче пажњу посетилаца: портрет Лазе Дунђерског, који је вршачки музеј својевремено откупио од породице Дунђерски. Ту је и портрет Паје Јовановића, рад уметниковог колеге Рудолфа Свободе.

Осим физичког обезбеђења, непроцењиво благо је и под видео надзором. Рачуна се да годишње у овом лепо уређеном простору, у којем се могу обезбедити и разгледнице на којима су мотиви с Пајиних слика, борави око 8.000 посетилаца - љубитеља сликарства.

- По уметнику се зове и овдашњи Клуб ликовних уметника који окупља око 120 академских сликара, и осталих који се сликарством баве. Овде се редовно организују и такмичења ђака, и једна ликовна колонија под именом нашег великана чије име носи и једна лепа улица. Ипак, Вршчани су вечити дужници Паје Јовановића, каже мр Томислав Сухецки, сликар, и члан градске владе, задужен за културу.

Колико се зна, слика Паје Јовановића нема у приватним колекцијама у Вршцу. Две чувене слике, са хришћанском тематиком, "Света мајка Ангелина" и "Чуда светог Николе", од 1927. године красе Саборну цркву светог Николаја у центру града. Оба платна су, својевремено, украдена, а потом их је Интерпол пронашао, вратио СПЦ, након чега су рестаурирана и враћена на првобитна места.

Вршчани издвајају своју славну тројицу: Јована Поповића Стерију, Пају Јовановића и Бору Костића, који су у самом врху и српске књижевности, сликарства и шаха. Њихови портрети красе зидове овдашњих школских учионица и службених просторија.

Биста Паје Јовановића чува се у основној школи коју краси његово име. Већина сматра да сликара треба "довести" у центар града. Јер му је ту место, у Руском парку, поред Стерије и чика Боре Костића.