За и против истине о Дражи

Поводом серије текстова о погубљењу Драгољуба – Драже Михаиловића, начелника Главног штаба југословенске војске у отаџбини, објављених у „Политици”, интересовање јавности за ову тему расте. Посебно су занимљиви коментари наших људи у расејању чије је интересовање за ову тему евидентно кроз посете Интернет-сајту „Политике”. Десетине хиљада људи отварало је веб-странице „Политике”, подржавајући напоре редакције да се расветли судбина главнокомандујућег човека војске у отаџбини.

Њихови коментари, као и домаћих посетилаца сајта, могу се, углавном, сврстати у три групе.

Једни су за то да свакако треба до краја истражити како је окончан живот Драже Михаиловића. Не кријући своје нескривене симпатије за чича-Дражу, они упућују сијасет оптужби на рачун тадашњег комунистичког режима, односно његовог првог човека Јосипа Броза Тита. Оштре критике усмеравају на суђење Михаиловићу за које кажу да је било исхитрено, монтирано, па су и пресуде биле у духу суђења.

Другу групу коментара исписују људи који Дражу Михаиловића сматрају издајником свог народа, сарадником окупатора чији су припадници чинили нечувена зверства над народом. Реч је о бројним убиствима невиних жена, деце, стараца, о незнаним гробовима расутих широм Србије које нико не истражује, па „што би се тражило место страдалништва Драже Михаиловића”. Документа сакупљена у књизи „О злочинима припадника Драже Михаиловића”, објављеној у Београду 1945. године, говоре да су они најчешће у праву.

Трећу групу писаца коментара чине људи који сматрају да ове и сличне теме из прошлости представљају само оптерећење за садашњост и будућност народа и државе, која треба да брине о тренутној политичкој и финансијској ситуацији.

Међутим, „Политика” оваквим текстовима, по цену полемике, жели да догађаје из историје, који су у објављиваним историјским књигама углавном третирани на идеолошки и политички обојен начин, што пре пренесе на научни терен. Циљ нам је да се разјасне нејасноће, без намере да било кога оптужујемо или дисквалификујемо, или да острашћеност било које врсте превагне над историјском истином, како би такво размишљање било преточено у бољу будућност нашег потомства, без старих нерашчишћених рачуна. Наравно, уз помоћ надлежних државних органа што очекују све три, условно речено, групе писаца коментара „Политици”.