Неумесно је поредити Дражу и Тита

Београдски градоначелник Шапић стварно нас изненађује својом упорношћу. Као и римски сенатор Катон, који је упорно понављао да Картагину треба разорити, Шапић стално говори да из Куће цвећа и Србије треба протерати Броза. То му није довољно, па сада предлаже да се уз његову помоћ посмртни остаци четири народна хероја изместе с калемегданске тврђаве, „квалитетном ексхумацијом”, како каже, и да се пребаце на неко друго место. Предлаже и да се Дражи Михаиловићу подигне споменик на Теразијама.

Поредити Дражу и Броза је неумесно. Једноставно, нити су Дража и Тито особе истог формата, нити иста лига. Без обзира на бројне текстове и памфлете који се ових дана објављују о Брозу, нико озбиљан не може да порекне и оспори да је он, какав год био, створио и водио најуспешнији покрет отпора у Европи, да су партизани ослободили Србију и Југославију, а да ниједан четник није учествовао у њиховом ослобађању. Напротив, четници су заједно с недићевцима, љотићевцима, усташама и Черкезима на крају рата безглаво бежали преко границе, све до Блајбурга. Пре извесног времена, хрватска влада је у Блајбургу одржала помен и мису ђутуре за све које је правда стигла  на овом аустријском пољу, где се сваке године окупљају усташе и њихови обожаваоци (браћа по оружју).

Постоје бројни докази о сарадњи четника и домаћих колабораната и Немаца. Михаиловић је 30. новембра 1941. легализовао неке своје јединице ставивши их под команду Недићеве владе, што је касније повукао. Сарадња с Немцима је евидентна, јер су четници заробљене партизане предавали Немцима, а ови их стрељали. Индикативна је порука америчког мајора Фериса, члана Англоамеричке војне мисије при Врховном стабу НОБ-а, генералу Доновану, о чему је овај известио председника Рузвелта. У поруци се каже: „Четници се никада нису ефикасно борили, нити су то икад покушали. Немци су им највећи пријатељи и они их помажу у борби против партизана у највећој могућој мери, а то су радили од самог почетка.” Овај документ се својевремено налазио у Војном архиву, а сада је можда склоњен.

У поруци шефа британске војне мисије при Врховном стабу НОБ-а бригадног генерала Фицроја Маклејна Черчилу, емитованој на Радио Лондону 1944, овај га обавештава да се Михаиловић окружио злочинцима равним усташама и да је тиме компромитовао идеју монархије. Министру војном и команданту свих четника ђенералу Дражи суђено је по основу командне одговорности, због злочина које је његова војска починила и сарадње с окупатором.

Што се тиче америчког ордена Дражи, својевремено је „Политика” објавила текст о снимању филма о акцији „Халијард”, у којој је реч о спасавању савезничких пилота оборених над Југославијом. Занимљиве су биле реакције на овај текст деце дијаспоре, где су неки тврдили да су им родитељи причали да су морали да дају новац за лобирање у америчком Конгресу да Дража добије одликовање. Лобирање је уобичајена активност у америчком политичком животу. Тиме су биле нарочито погођене тек придошле емигрантске породице без новца, којима је запрећено да се о томе не говори, јер ће их у противном протерати. Јавио се и читалац из Лондона Милош, који каже да му је отац био четник, да се касније разочарао у четништво и да је, као и други, дао новац за орден Дражи. Ову тему могли би да истраже објективни историчари и новинари да би се знала истина.

Свет се није одрекао антифашизма, бар за сада. Он познаје само један антифашистички покрет – партизански, али не новокомпоновани четнички. Стога Броза треба оставити тамо где је, у Кући цвећа, хероје на Калемегдану, а споменик подићи мученицима чија су обешена тела висила на Теразијама 1941, док је равнодушно грађанство, неометано и нимало неузнемирено призором, испијало пиво испред „Касине”.

Љ. Кораћ,
Београд