Директорска мука за 110.000 месечно

Директори јавних предузећа примаће од маја плату 110.000 динара, градоначелник и чланови Градског већа 10.000 динара мање, док ће председници општина убудуће месечно инкасирати 96.000 динара. Мере штедње Драгана Ђиласа прихватили су готово сви функционери. Милутин Штрбић, директор „Београд пута”, који последњих неколико месеци води то јавно предузеће, као нестраначка личност и стручњак у области путева, сматра да би за извођење грађевинских радова и управљање пројектима у државној управи плата требало да буде у складу са одговорношћу, знањем и квалификацијама.

– Као директор стране грађевинске фирме зарађивао сам знатно више него у „Београд путу” где имам зараду око 140.000 динара, што је у складу са решењем градоначелника. Дошао сам као професионалац са 29 година радног стажа и богатим радним искуством. Половину зараде трошим на кућне режије. То су плате за које професионалци нису мотивисани да раде и сигуран сам да и други директори слично размишљају – истиче Штрбић и каже да новац троши на живот, становање, исхрану и путовања. – Свако ко има универзитетско образовање и успешан је у својој професији треба да живи бар као просечан Европљанин – објашњава он. 

Просечна директорска плата у јавним градским предузећима износи око 130.000 динара. Према незваничним подацима, највећу зараду имају челни људи Урбанистичког завода и „Градских пијаца” – по 186.000 динара, док најмању плату прима први човек „Чистоће” – око 100.000 динара. Висина плата у градским предузећима прописана је одлуком Скупштине града из 2003. године, по којој зараде руководилаца могу бити веће 2,6 пута од просечне плате у предузећу које остварује приходе искључиво из буџета, односно три пута веће од просечне плате уколико предузеће, осим буџетских средстава, остварује и сопствене приходе.
Драган Пушара, директор „Градских пијаца”, сматра да ове мере треба да буду део укупне штедње у јавном сектору и да рационално пословање, пре свега, смањење трошкова и повећање прихода, треба да буде у фокусу сваког јавног предузећа.

– Сматрам да плата од 110.000 динара није мала. Политику зарада у предузећу ни до сада нису креирали менаџменти, већ градоначелник, па ће плата директора „Градских пијаца” бити умањена у складу са новим закључком градоначелника – нагласио је Пушара.

Председници општина једногласно прихватају мере штедње градоначелника. Њихова просечна плата износи око 107.000 динара. Највеће зараде имају председници општина Гроцке и Лазаревца – 168.852 и 144.741 динара, а најмању први човек општине Раковица – 83.180 динара. Од 17 председника, њих шест примају већу плату од градоначелника!

Бранко Борић, председник Лазаревца, каже да су се на састанку код градоначелника, председници општина сагласили да смање не само плате, већ и трошкове репрезентације и коришћења службених мобилних телефона. Каже да ће ускоро бити промењен правилник о платама који ће бити усклађен са одлуком Драгана Ђиласа. Борић подсећа да општинари последњих година нису искористили трошкове за репрезентацију и да се тај новац највише користи за манифестације када приредбе одржавају школе или када долазе гости.

– Трошкови за мобилни телефон за председника општине били су лимитирани на 1.500 динара и рачун за вишак импулса који сам потрошио одбијао ми се од плате. Чланови општинског већа у Лазаревцу нису запослени у локалној самоуправу и примају функционерски додатак мањи од 24.000 динара. Иако имам могућност да именујем три особе немам ниједног помоћника, ни шефа кабинета, а до сада нисам наплатио дневницу или прековремени сат – каже Борић.

Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин, каже да последња 24 месеца волонтира на овој функцији и да су са смањењем њихова примања и даље висока.

Ниједан председник општине се не буни, јер се не отварају нова радна места. Није социјална демагогија, али није у реду да добијамо високе плате, а сваког дана разговарам са најмање 30 људи који немају шта да једу. У општини Сурчин је више од 2.500 незапослених, а због кризе се свакодневно повећава број сиромашних – закључује Јаношевић.