Стечај по кратком поступку

Укидање стечајног већа да би се скратило трајање стечаја, смањење предујма за покретање поступка, умањење трошкова, јачање овлашћења и одговорности поверилаца, али и стечајног управника...

То су само неке од новина које прописује будући закон о стечају. Овај пропис базиран је на ефикаснијој наплати потраживања и увођењу флексибилних механизама у спровођењу стечаја, речено је на јучерашњој панел дискусији о нацрту овог закона, који је урађен у сарадњи Министарства економије и УСАИД програма за реформу стечајног и извршног поступка.

Реч је о реформском закону, једном у низу докумената обухваћених гиљотином или сечом сувишних, застарелих или неприменљивих прописа, која би требало да буде окончана до краја ове године. Сада је, према речима Небојше Ћирића, државног секретара у Министарству економије, прави моменат за доношење новог закона о стечају, јер ће он омогућити привреди да се лакше суочи са економском кризом.

– Привреда има проблем са ликвидношћу. У јавности се наводи да је 60.000 предузећа неликвидно, али се губи из вида чињеница да је свега 22.000 великих фирми. Остало су предузетници, а око 10.000 предузећа је блокирано већ више од три године – рекао је Ћирић.

Пракса је показала да је у Србији покренут релативно мали број стечајева, с обзиром на ниво ликвидности у привреди. Према подацима НБС, несолвентних предузећа је било 6.373 више од три године, а покренуто је свега 1.000 стечајева.

– Нови закон треба да у условима финансијске кризе обезбеди једноставније и брже механизме за финансијски опоравак пословања кад год је то могуће, а тамо где није да још више убрза поступак поновног враћања у употребу средстава и имовине. Стечај не треба да буде баук већ га треба користити за благовремено реаговање на финансијске тешкоће у пословању – рекао је Бранко Радуловић, саветник за регулаторну реформу Владе Србије.

Осим укидања стечајног већа и давања већих овлашћења стечајном судији, новина је и то да ће стечајни управник бити именован компјутерским случајним одабиром са листе активних управника коју редовно ажурира Агенција за лиценцирање стечајних управника.

Први пут се уводи и обавезно осигурање од професионалне одговорности за стечајне управнике, а минимални предвиђени износ је 30.000 евра, плус допунско осигурање на терет стечајне масе.

Према речима Луке Андрића, координатора радне групе и саветника министра економије, утицај поверилаца чија су потраживања оспорена биће спречен, а уколико поверилац не покрене парницу за утврђивање потраживања престаје му чланство у одбору. „Ћутање” ће бити третирано као пристанак и сматраће се да је одбор поверилаца сагласан са предлогом стечајног управника ако на предлог није реаговао у прописаном року.

– Предујам за покретање поступка биће смањен. У предујам ће улазити само трошкови обавештавања поверилаца, ангажовање стечајног управника и физичко обезбеђење. Изричито је прописано да се уплаћени предујам сматра трошком поступка и да се приоритетно враћа повериоцу, на пример чим на рачуну стечајног дужника буде довољно средстава. Досадашњи високи и неуједначени трошкови вероватно су разлог што имамо 120 нових поступака, 15.000 до 20.000 неликвидних фирми – истакао је Андрић.

Уколико дужник нема довољно имовине за покриће трошкова поступка, он се закључује и фирма се брише из регистра.

Према нацрту закона и даље постоје два вида спровођења стечаја – кроз банкрот и реорганизацију.

Како се до сада одуговлачило са усвајањем плана реорганизације, предвиђено је да се истовремено са покретањем стечаја поднесе и план. Код унапред припремљеног плана реорганизације нема подношења пријава потраживања, нема дуготрајног стечајног поступка, трошкови су много мањи, а предузеће ако повериоци усвоје план започиње „нови живот” са реорганизованим обавезама.