Галеанова опомена Обами

Од нашег дописника

Вашингтон, 23. априла – Галеанове књиге „Отворене вене Латинске Америке” – која је уз предговор Изабел Аљенде, чилеанске књижевнице са дугим калифорнијским стажом и америчким пасошем, изашла овде у другом издању још 1996 – нема ни у одлично снабдевеним библиотекама на околним универзитетима.

„Све ’Отворене вене…’ и на шпанском и на енглеском, као и друге Галеанове књиге, узели су на позајмицу студенти и професори”, каже нам библиотекарка на огромном Мериленд универзитету.

Књига прогањаног уругвајског интелектуалца, писца и новинара већ тридесет осам година важи за Библију левице у Латинској Америци, а ушла је у крвоток америчких студената и интелектуалне елите Вашингтона, преко ноћи када ју је Уго Чавес на свеамеричком самиту поклонио Бараку Обами – ваљда у знак нових и равноправнијих односа између два нова света – јужног и северног…

„И то што је јагма наступила за једном латиноамеричком књигом знак је да у Америци постоји јака воља за промену”, каже нам продавац независне књижаре „Политикс енд проз” у којој се сваке вечери организују дебатни клубови о Америци и свету.

Сам Едуардо Галеано (68) из Монтевидеа је поручио Обами, уз честитке на победи, да „никад не заборави да су Белу кућу градили робови”. Књижевник, који је после „Отворених вена…” написао још сијасет врло читаних књига (последња је „Огледала”, која у енглеском преводу у САД излази у јуну), нада се да „Обама неће пасти у искушења да понови Бушове подухвате” иако је реч „вођство” (leadership) и даље честа у речнику америчке администрације.

„Да ли ће Обама прихватити расизам који његова земља спроводи над другим нацијама које окупира? Зар није расизам пребрајати једног по једног мртвог окупатора у Ираку, док се охоло игнорише мноштво мртвих међу окупираним становништвом”, пита се Галеано у есеју који су пре који месец објавили многи утицајни листови Латинске Америке и Шпаније. Јер, како даље констатује Галеано, „победа Обаме глобално је прослављена као једна добијена битка против расизма. Дај Боже да са своје позиције преузме одговорност у име своје земље да се она ослободи расизма према другима. Зар расизам не влада светом у коме постоје становници прве, друге и треће категорије, мртви првог и трећег реда”…

„Хоће ли и Обамина администрација још једном потврдити да су Демократска и Републиканска партија само два имена за једну те исту странку… Дај Боже да нова власт смогне снаге да разбије ову једнопартијску традицију, прерушену у двопартијску фарсу. Оне обе раде мање-више исто, а само симулирају међусобне сукобе”…

Но, Галеаново виђење света не може се свести под пуки „антиамериканизам”. Латиноамериканци га љуте још више, због „кукавичке мимикрије Северне Америке” .

Аргентински матичари одбили су, како пише Галеано, да региструју индијанска имена, јер су их назвали „страним”. Уместо тога Индиосима у Хухују и Салти дозвољено је да у књигу новорођених упишу имена Шевролет или Форд.

Амнезија Латиноамериканаца такође је стална тема Галеанових размишљања. Он својим суграђанима широм континента замера што лако заборављају злочине диктатора и властодржаца почињене над сопственим становништвом, а уз помоћ САД. Такође наводи „перверзне примере латиноамеричких еуфизама”: за време војне диктатуре у његовом родном Уругвају, најозлоглашенији затвор у коме су масовно примењиване нељудске тортуре звао се „Слобода” (Либертад), а концентрациони логор у Чилеу који су основали немачки исељеници крштен је још лепше – „Достојанство” (Дигнидад). Самопрокламована паравојна група у мексичком Чјапасу „Мир и правда” на молитви у цркви побила је с леђа 45 мушкараца, жена и деце (1997).

-----------------------------------------------------------

Бомбе против Југославије

Хуманитарна мисија против Југославије изазвала је несташицу ракета и бомби у западним силама. Фабрике најпросперитетније индустрије на свету производе нове бомбе пуном паром како би снабделе Пентагон и његове савезнике са друге стране океана… У мом граду, Монтевидеу, ракете су биле најтраженије играчке, сва деца су хтела ракету на поклон… Муниција коришћена против Југославије била је највећи хит на великом сајму и изложби оружја у Рио де Жанеиру… Ракетама које играју улоге звезда на телевизији, а падају са балканског неба, диви се такозвани цивилизовани свет.

НАТО је добио модел за будуће акције. То у преводу значи: хајде да се наоружамо за ратове који долазе. И тај захтев подједнако важи за бомбардере и за све могуће будуће бомбардоване… Клинтон је то лепо објаснио: „У питању је не само Косово, већ целокупна међународна стабилност... То је морални императив.”

Галеано (у есеју који је објављен у мексичком листу поводом НАТО интервенције), међутим, пита тадашњег председника Била Клинтона – шта се дешава са много већим бројем побијених Курда? Где је ту морални императив, или се он у том случају не исплати.

Зорана Шуваковић